Prosvetni glasnik

614

ЊЕГОВА ПРИМКНА

Ма каки били метали, употребљени за термоелектрични елеменат, оиет ће се он увек разликовати од елемента хидроелехстричног и то ио самим струјама, које у њима ностају. Код галванске батерије сваки елеменат даје јаку струју, но и он сам има доста великог унутрашњег отнора. Термоелектрични елеменат за неку средњу разлику у темнератури , рецимо 100° према нрироди самих метала, даће тек '/ 20 део или још '/ ј 5 о Део од оне јачине струје. коју даје галвански елеменат ; међутим је унутрашаи отнор сасвим незнатан. Дакле елеменат термоелектрични даје врло слабу струју, а ако нам треба струја јака, оеда ваља саставити батерију од врло великог броја елемената. Бекерељ је чинио оните са разним металима и усиео је да их класиФикује тако, да је сваки од тих метала положан према онима што су испред. њега, а одречан према онима што иза њега долазе. Ево тог реда Бекереловог: визмут , илатина , сребро. калај, олово, бакар, злато, цинк, гвожђе и антимон. Да би се оно горе разумело, узмимо као пример платину. Онаје према визмуту положна, а према сребру , калају и свима осталим до краја одречна је. Према овоме могло би се мислити, да кад се саставе два метала у реду врло удаљена , на пр. визмут и гвожђе или визмут и антимон итд., да ће се онда за извесну разлику у темнератури добити најјача струја и тим све јача што су два састављена метала у Бекереловом реду даљи један од другог. Међу тим то не стоји. Еад имамо нише парова залемљених метала, на пример визмут и бакар, сребро и олово , платину и злато итд., и кад им по једно залемљено место загрејемо до извесне температуре , онда за једну исту разлику у температури између залемљених места, неће сваки пар или сваки елеменат дати једну истујачину струје. На пример, ако код свију горњих парова метала т. ј. елемената буде разлика између загрејаног и незагрејаног места редимо 20°, онда за ту разлику у температури сваки од њих даће другу јачину струје. Која. два метала ваља залемити па да се добпје на што нижој разлици температурској што јача струја, остаје да репш нрактика. У осталом не треба ни спомињати, да се ваља обзирати и иа дену употребљених метала , јер заисга нико неће направити елеменат од злата и платине , па ма како јаку струју он давао. Ако у једном термоелектричном елементу буде темнературска разлика међу залемљеним местима стална, онда и струја, коју такав елеменат да, биће стална, јер код тог елемента нема ни поларизације као код хидроелектричног нити се мења отпор у самом елементу. Попгго знамо, да код неког елемента , у колико расте разлика у температури на залемљеиим местима, у толико расте и јачина струје и да то бива само до некле, онда се но себн разуме да се известан елеменат или батерпја од нзвесних елемената сме загревати само до неке извесне границе, јер ако се и преко те граниде загрева, онда јачина струје опада, нестане је па још и промени правац. По себи се разуме да ће снага батерије бити тим јача што има више елемената. Код хидроелектричннх елемената главна ствар био је састав самог елемента, а батерија се градила увек па један нсти начин, па ма од каквих елемената. Овде није тако. Оснм тога што се за термоелектрични елеменат бирају разни метали или разне легуре, истоје тако важна ствар како ваља поређати таке елементе да се могу сви од једанпут и подједнако на једном крају загреватн, а на другом хладити и како их ваља везивати те да струја из једног елемента иде у други, док се најзад са две електроде не изведе из батерије. Тамо се узимао хидроелектрични елеменат као целина, а овде целину представља термоелектрнчна батерија, и ми ћемо сад нрегледати разне сисгеме тих батерија. Ерстед и Фурир први су нанравили термоелектричну батерију у правом смислу те речи; онисупосастављали у правој линији мале шипке од визмута и антимона. Једна залемљена места метули су у лед, дакле на 0°, а друга су малим лампицама загревали до 200—800°. Нобили је у толико изменио ту прву батерију, што је шипке залемио не у правој липији већ на цикцак. Батерија Маркусова. — Он није узео просте метале као Ерстед и Нобили, него металне легуре; једна му је легура од никла , бакра и'цинка позната под именом „немачко сребро" а друга од антимона, цинка и визмута. Свако залемљено место , које је требало загревати, загревао је иламеном Бунзенове лампе. Са оваком батеријом могла се добити електрична вирнида, могла се усијати платинска жица, и разложити вода, а на Румкорфовом апарату, могла се добити варница од 38 милиметара. Батерија Фармерова. — Фармер, из Бостона, направио је 1868. године једну термоелектричну батерију доста сличну Маркусовој. Позитивне плоче састављене су од 10 делова бакра, 6 д. цинка и 6 никла, а негативне из легуре од 12 дела антимона , 5 цинка и 1 визмута. Те две легуре није залемљивао него их је шраФовима утврдио. Једна састављена места окренуо је на доле, а друга на горе, па је доње загревао једним гасним пламеном а горње хладио водом.