Prosvetni glasnik

I

654

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

тељи и учитељице основних школа. и стручни наставниди средњих или виших школа. Но осим тога он је позвао и уч^тељска већа из Ниша, Шанца и Крагујевца, да му и она пошљу предлоге за наставне планове. Пошто су комисије и учитељска већа израдила поверени им носао и доставила га минпстарству, тада је он сав тај матрријал предао реФе ])енту за основну наставу г. Стевану Д. Ионовићу , с поруком, да на основу прикупљеног материјала саставни шрмални наставни план , а према њему да удеси и распоред наставних иредмета на разреде и часове. Г. Ноповић је тај носао израдио и поднео га министарству, а опо га подноси Главном Просветном Савету. Пре но што би Просветни Савет ушао у нретресање поднетога наставнога нлана треба пачелно да реши: хоће ли се овај предлог за наставни плап прстресати и сматрати као деФинитиван или ће се сматрати као привремени. Ако Просветни Савет усвоји први начин рада. тада би требало за то много више времена но што га Просветни Савет има на расноложењу , јер би се морала тачно свака и најмања ситница претрести и прегледати, те да се не иоткраде било каква погрешка, било каква празнипа. Јер једном стално усвојени наставнн план тешко је мењати. Стане ли Просветии Савет улазити и у ситнице наставнога нлана, тада је сигурно или да се за ову годину*неће моћи по том плану да ради, ношто за то треба много више времена но што га Просветни Савет има на расположењу, или ће се ствар брзо пресећи и тиме изложити онасност, да се каква тежа погрешка учини, а ногрешка у наставном плану може бити од рђавих последица по основну школу. Но ако Главнп Просветни Савет усвоји други нут претресања, т. ј. поднети наставни план сматра као нривремени, тада ће он дати приликеда се наставни план онЈшба у ирактици и да о њему изреку своје мишљсње сви који су за то надлежни и који би што хтели рећи. Тек после тога, пошто би се прикупио тако богат материјал стечен искуством и јавном критиком, могло би се приступити утврђењу сталног наставног нлана. Ово је у толико олакшано што је за ту цељ израђен нарочити нацрт наставнога програма, у коме је у главноме изложен наставни материјал, те тако Просветни Савет не би се ии морао одмах упуштати у детаљне наставне програме. После тога је арх. ДучиИ , прихватио мнсао коју је министар нагласио и изразио се за то, да се свакојако поднети наставни план претресе као привремени, јер би се само на тај начин могло још ове године радити у школама по том плану. У истом смислу говорили су још иротосинђел Пиканор и II- ПикетиК

После тог објашњења решено је: Да се поднети наставни илан за основне школе нретресе као привремени. За тим су прочитана писма мин. просвете и цркв. послова од 11 Августа ПБр. 7348, 7849 н 7350 којима се снроводе иаставни планови за подељене и неподељене основне (нпже и више) школе; за продужне школе н наставни ирограми за подељене и неподељепе основ школе. У исто доба прочитао је иривр. пословођ и „ Пацрт арограма наставних аредмета у основној школии „ 1 Ј аси<>ред наставних аредмста на разреде и часове у шесторазредној основној школи са шест разрсда." После кратког објашњења одлучено је: Да се у основу усвоји цоднети Гаспоред предмета на часове за нижу основну школу, а за вишу осн. школу изјавио је министар да ће се саставити нов распоред и поднети Главиом Просветном Савету на идућем састанку. За тим се по иредлогу председника Д. Нешића прешло на читање раснореда предмета на часове по разредима, упоређујући с тиме и Нацрт наставнога програма у коме је у главноме изложен материјал, којн се има обрађивати у основној школи. Арх. ДучиК, приметио је да је материјал за науку Хришћанску неудесно изабран и да би се могао учинити други бољи избор, као и да је сувише млого материјала узето. Услед тога Просветни је Саве г одлучио: Да сав материјал за Науку Хришћанску прегледају арх. Н. Дучић и нротосинђед Никанор, па да о томе реФеришу Просветном Савету на идућем састанку. Еод рачуна у I разред Никанор предлаже да се један час недељно смањи, находећи да је довољно ако се рач)н предаје 5 часова недељно, а не 6 као што је у предлогу. Прима се. По предлогу министра аросвете и црквених аослова одлучено је: Да се Словенски језик не учи у II, но да се учи у III и IV разреду и то у III раз. са 2, а у IV раз. са 1 часом недељно. Исто тако да се скрати и материјал за Словенски језик и да ово остане : „ Познавање слова, читање речи и рсчсница са објашњавањем скраКеница. и Протосин/јел Никанор примећује да је за рачун у II раз. узето млого 5 часова, јер би према материјалу било довољно 4 часа недељно. Просветнн је Савет одлучио да се рачун у II разреду учи место 5 свега 4 часа недељно. Ј. ПециЛ налази да је незгодна стилизација у Нацрту црограма за познавање човека и да би боље