Prosvetni glasnik

674

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛЛМА

мовима не може расти богаство у речима, и обратно, то је објашњавање речи од неопходне важности не само погледом на знање у опште него и на знање језика напосе. Ради тога не би смела ни једпа реч находећа се у тексту наставних књига остати непротумачена и необјашњена. И као што не смију речи текста наставних књига битп непојмљиве детету, тако исто ваља да је свака реч у говору учитеља деди јасна и разумљива; а не да се — као што сам сам на неколика места приметио — учитељ размеће што каквим апстрактним речима и бомбастима, као: „партија људи", „Душан управљаше српском масом „омашио развратнике" итд. Нашао сам школа, у којима вежбс у говору ни ио имену познате нису. Последак свега тога јесте тај, што је говор деце пун погрешака граматичких и диалектичких, као што их је дете донело од куће. Шта више, приметпо сам, да учитељи оваке ногрешке не само не исправљају него ове провинцијализме за себе усвоје и у говору се служе свим оним погрешкама, које се налазе у великој мери код народа у овим крајевима, као што сам то на свом месту и прибележио. Погрешке, каоштосу: „пет деца", „четири шанаца", „учим по граматики", „одведе војници", итд. могу се опазити скоро код сваког другог учитеља: и скор > изузетак је, да који учитељ добро речи акцентујише. — Вежбе у говору тесно су скопчане са очигледном наставом, и пошто очигледна настава ннје ни прописана у нашнм школама као самосталан наставан нредмет (ваљда с претиоставком, да сва насгава мора бити очигледна), то онда и вежбе у говору не обрађују се самостално и систематички. И док год буде тако, рама ће у нашим школама и вежбе у гоиору. За то је неопходно нужно, да се очигледна настава, нарочито у првом разреду нашијех школа уведе као самосталан предмет. У многим школама приметио сам, да деца одговарају једном једином речју и да учитељ тога недостатка и не опажа. Но пошто је од велике потребе, колико за вежбање у језику толико и за снажење детиње моћи мишљења, то би требало да се у будуће на то боље пази. Прииоведање већим делом је добро вежбано , но и ту има изузетака; јер неки учитељи нису ни покушали, да у том погледу што ураде ; дочим су други приповедани чланчић, без нредходпог тумачења или објашњења, дали просто научити на изуст. Познато је, од колике су важносги за наставу у језику декламовања. ■ И ако је распоредом нарочито пронисано да се ово учи, то је скоро свуда занемарено. А и оно , што је учено, извршено је простим меморирањем. Декламације су у неку руку плод ве-

жаба у говору, и где су ове хрђ шо обрађиване , ту нема говора ни о декламовању. Песмице по читанкама, не само да нису мемориране и декламоване, него има. нрилнка где нпсу ни читане. Граматика није учена с добрпм успехом. Многи су учитељи и овде свршили посао пуким механшшом. Ту су деца научила дотично правило са неколико нримера, и с тијем су мислили, да је ствар гогова. Но кад се позове дете, да разложи једну реченицу на врсте речи, ту не може ни мало да примени научено правило. У опште ту детету правило важи само за она два трп на памет научена примера. Велики је недостатак у раснореду , што њиме у досадањој троразредној школи не беше прописано мењање именица и глагола , јер баш у том опажају се у овим крајевима велике мане у језику , нити је досадања народна школа била у стању , да у том погледу што год номогне. Шта више и она 2—3 четврта разреда, што сам их нашао у прегледаним школама са једним јединим изузетком — нису у том погледу више урадила но што су радили трећп разреди. Примећено је да деци најтеже иде са познавањем прилога (наречица), предлога и свеза. Мало где знала су деца, да ове речи разликују једну од друге. Особито не могу деца у многим случајевима да ра;!ликују наречицу од придева, нити је и где деци казивато обележје те разлике. (Т. ј. кад је у служби именице да је нридев, а у служби глагола — наречица). Шта више опажено је доста недостатака у граматичком знању код самих учитеља. Тако је један учитељ IV. разреда тврдио, да су помоћни глаголи је п су — заменице. Ортографија — с малим изузетком — није скоро нигде вежбана. Све што о том деца знадијаху , јест то, да је „правопис српског језика лакши него икојег другога." — Разуме се да. је ту сваки час било погрешака особито у приликама претварања сугласника. 0 интерпункцији једва да су деца знала раставне знакове по нмену, те учитељи незнање деце у иитерпункцији и не броје у недостатке. Неки су учитељи показали врло мало знање у ортографији ; такојеједан учитељ IV. разреда имао на. 2 Ј / 2 странице табака од једног званичног акта не мање од двадесет погрешака Но томе недостатку узрок је доста и та околност што учитељи до сад не имађаху никакве згодне помоћне или наставне књиге за основне школе. Диктата за вежбање нравоииса. било је спмо у две — три школе, иначе нп трага каквим писменим вежбама у том погледу. Добро би било да се ова грана познавања језика вежба течајем целе школ. године у нарочитим сашит-