Prosvetni glasnik

714

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И Н.ЕГОЕА ПРИМЕНА

та равнотежа мења и усљед чега наступа електрицитет али смо у исти мах, и споменули да се сви случајеви, којима се може добити електрицитет, не могу набројати пошто их има врло много. Сад би још могли допунити тај став рекав, да као год пхто се променом молекиларне равнотеже у телу јавља електрицитет, исто тако ће свагда услед електрицитета, где год он буде нрошао, пореметити молекиларна равнотежа и нробудиће се друге природне снаге. Јер као год што смо воду раставили на кисеоник и водоиик и као што можемо из кисеопика и водоника добити опет ноду, тако исто можемо електрицитет претворити у другу неку снагу из које смо га пре тога непосредно или посредно добили. Другим речима: разне природне снаге: хемијску радњу, топлоту, магнетизам, механичан рад н т. д. можемо претварати у електрицитет, а тако исто из електрицитета можемо све те снаге добити било непосредним било посредиим путем. С тога ћемо се у овом одељку бавити са претварањем других природних снага у електрицитет и обратно са претварањем електрицитета у друге нрпродне снаге нли са односом који постоји између електрицитета и осталих, важнијнх природних појава и снага. 1. Електрицитет и хемијска радња или едектр охемиј а Молекиларна равнотежа у неком телу може се пореметити између осталога и хемијском радњом и онда ће се као што нам је познато та поремећена равнотежа јавити као електрицитет. Напред смо се доста опширно упознали саономврстом електрицитета која постаје хемијском радњом т. ј. са галванизмом. Сад још имамо да додамо томе и овај Факт: кад електрична струја пролази кроз тела, у којима може да се јави хемизам, онда се он под упливом струје заиста и јавља. Обе те радње, порађање струје у след хемијске реакције и изазивање хемиЈске радње електричном струјом зову се у науци електро-хемија. Дјејство електричне струје на хемијску радњу може да буде двојако, као што је у опште и сама хемпјска радња двојака. Јер хемијским процесом могу се сложена тела растављати на своје састојке; на проста тела, и обратно могу се из простих тела оиет хемијском реакцијом слагати једињења т. .ј. сложена тела. Према овој двогубој хемијској радњи и уплив је електричне струје на хемизам или разлажући пли слажући т. ј. струјом се могу и сложена тела разложити на проста в обратно више простих слагати у сложена. Разлагање сложених тела дјејсгвом електричне сгрује или тако звано „галванско разлагање* зове се још и електролиза, као што се слагање зове електросинтеза. Свако оно тело, које се може струјом раз-

ложити зове се електролит, а они саставни делови кој и се разлагањем сложеног тела на тај начин добију зову се јони. Пошто внамо да се само два разна електрицитета привлаче а истоветна одбијају, то је очевидно да ће положна електрода из сложеног тела привлачити онај његов саставни део који је одречан а одречна онај, што је положан. Из тога узрока онај састојак сложеног тела што се развија на положној електроди зове се „електронегативмп саставак" или анијон, а оиај што постаје на одречној електроди зове се „електропозитивни саставак" или катиоп. Те иазиве увео је већином Фаради. Електрична струја као разлажућа снага може да дјејствуте само на она тела, код којих су поједини делићи лако покретни дакле код којих извесни састојци могу да иду на положну а извеснп на одречну електроду. Другим речима, електрична струја може разлагати само течне или гасовите електролите, а чврста тела не може. Тек кад се ноједини његови делићи начине покретљивим, т. ј. кад се чврсто тело растопн или бар размекша, (топлотом) онда струја може на њ дјејствовати т. ј. може га разлагати. Први а у исти мах и најпростији пример електролизе видимо код разлагања воде галванском струјом. То разлагање опазили су још 1800 године Нихолсон и Карлисл, *) кад су метали по пеколико капи воде на оно место где су спроводне жице везивали са металним плочама галванског стуба, хотећи с тим да олакшају провођење струје. Тих капи воде нестало је и то тако брзо, да се није могло мнсдити да иснаравају него да се та вода разлаже што су доцније они а и многи други потврдилп нарочитим опитима. За време електролизе воде, опазило се, да се једап гас брже развија но други и по свршеном опиту могло се измерити да је у .једноЈ цеви било двапут више гаса но у другој. Кад се дознало да .су та два гаса кисеоник и водоник дознало се и то да водоннка има два пут више но кисеоннка, дакле да се вода састоји из два дела водоника а једног дела кисеоника. (по запремизи). Струја чијп је интензитет 1 вебер, разложиће за секунд 0 000092 грама воде или за, сахат 0-8312 грама и произвешће 0*00001023 грама водоника за секунд или 0-0368 грама за сахат. Проста тела или елементи, кад се међу собом једине, она то чине увек у сталном и одређеном односу • На нрнмер водоник се са кисеоником јединн увек тако да на две запремине водоника долази једна запремина кисеоника или ако се тај однос сравни по тежини, онда један милиграм водоника једини се са осам ми-

*) П'Гес1етапп — ,016 1*ећгв уот Оа1уаш$ти8 ,> .