Prosvetni glasnik

883

јако волео. Још више је била огорчена гсад је видеда да римски грађани јако поштују и воле Јудијног мужа, и то много више него њене синове Тиверија и Друзу. Она је била толико зла, да је заповедида, да се Јудијин муж Марцелије отрује. Тада се надала, да ће умекшати царево срде и да ће он заволети њеног љубимца Тиверија, који је био врдо дрзак и неваљао човек. Али Август није могао никако Тиверија трпети и после неколико година огласи за своје насдеднике синове своје кћери Јулије. Преко тога он је баш као за инат својој жени волео Друзу бар неколико, али Тиверија нимало. Ово је Л.ивију огорчидо преко сваке мере, и она је била толико неваљала, да је за инат отровала не само Августове унуке, Јулијне синове, него чак и свога сина Друзу ! После смрти сво.јих унука, Август се није могао никад утешити и од тада је два пут више волео своју кћер Јулију него пре. Ово није задовољило свирепу жену, већ нађе лажне сведоке и оптужи Јулију због неваљалог живота, и тако намора цара да је из Рима протера. Таквим неваљалим дедима приморада је Лдвија Августа да прогдаси њеног сина Тиверија за свога наследника. Наскоро потом, кад је Тиверије пошао у рат, пратио га је стари цар до Неапоља. На једном оближњем острву живео је најмлађи син његове премиле кћери Јудије као прогнаник. Он зажели видети свога милога унука, али се сирома старац не усуди да ту жељу каже својој злој жени. 0 тога отплови он тајно на острво, и деда и унук опет се видеше и састаше. Па ипак Августова лукава жена сазнала је то. Она се плашила да то не буде здо за њу и њеног љубимца, сина. На једанпут Август се разбоди и никога не хтеше њему пустити. Оамо је Ливија бида код њега и зановедида је да одмах иозову натраг њеног сина Тиверија. Кад је он дошао, онда је објављено да је Август умр'о, и Тиверија прогласише за цара. Август је владао великим, светским царством врло умерено и благо, пуне двадесет и четири године, На самој смрти пустили су му пријатеље које је он кратко упитао: „ Да ди сам моју улогу добро одиграо ? Оад можете пљескати, јер је комедија свршена." 7. Хришћанство Ва време Августове владе догодио се један врло важан догађај.

Од Августове смрти окренуло се све друкчије. Оигурно је морало тако да буде. Дарство силнога краља Кира распаде се, чим је ведики јунак Александар прешао у Азију; грчке државице, које су биле као леп цвет, увенуде су још за време Филипа и његова сина Александра; македонска светска царевина тек што је основана морала се распасти; чим је нестало силног Александра ; још већа и силнија римска царевина морала је такође нропасти. Људи су се борили и крвили за своју част, за славу своје отаџбине; али оно за што су се борили била је.само земаљска слава, нешто што дође па прође. Оно што је највеће, за што су људи требади да се боре, оно, што је скупоценије него злато и драго камење, то је царство божије. Тоје царство свију л>уди у коме нема ни госаоде ни робова, у коме је цар, краљ и кнез што и иросјак , у коме је само љубав и мир, а не зна се за рат и ароливање крви. Ово царство било је у стара времена непознато, јер о њему нико није људима казивао и учио их 0 тога су људи чинили само оно, што им срце жели, а грчка мудрост и вештина није им помогда да се избаве од грехова у које су тонуди. Богаташи и племићи нливали су у благовању, сили и части, али опет нису могди угушити своју савест, која им је од бога долазила и казивала да њихов живот није добар. Народ је приносио жртве и молио се идодима , али је осећао да им они ништа помоћи не могу. Празнике и жртве, пророштва и предсказања исмевали су и сами свештеници. Кад се два аугура (свештена лица) сретну на удици, морала су се смејати. Поједини људи , као што је Оократ, имали су поштовања према једноме правоме Богу, али њихову науку није могао прост народ примити, јер је био са свим покварен и пропао. Такви људи били су као светлост кад плане за часак па се опет угаси, те настане још већи мрак. Људи су тежили да се опросте грехова, да познаду и поштују правог и истинитог Бога. Али ко је то могао људима ноказати ? Нико боље, и нико други осем сам Бог. Он посла свога сина, Исуса Христа, спаситеља света, у покварени свет а с њим дође у дутне људи и сила божија. Он је био краљ над краљевима и основао је царство , које је било веће него Адександрово иди Авгусгово, и које је по105