Prosvetni glasnik

БЕДЕШКЕ 0 ИГОСВЕТИ И ШКОЛАМА И ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

ради? Шта преде из уста ? Шта направи од тих , конаца? Овидена буба после 5—6 недеља замота ее у чаурицу, па у њој проведе 18 — 20 дана. А кад се наврши двадесет дана, она пусти из уста неки жути сок који прогризе чаурицу, па из чаурице изиђе место бубе леп бео леитир. Овом приликом изнећу деци чауру у природи и пропитати. Шта је ово ? Еаква је гго боји ова чаура? Ео је испрео ову чауру? Је ли цела ова чаура ? Ео зна, ко је провалио ову чауру ? Колико недеља буба живи у чаурици ? Шта изађе из чаурице ? Еакав је лептир по боји ? Шта он снесе? Јесте ли видели јаја од свиленог лептира ? На овоме месту изнећу неколико свилених конаца и питаћу децу: Шта је ово ? (Еонац). Од чега је испреден овај конац ? Еазаћу како је овај конац исиреден и како се после од њега ткају разне тканице, као од вуне и кудеље. Неколико меурака колико треба за семе остави се на страну да из њих излете лептири који ће снети јаја. Јаја се оставе да стоје за идућу годину. А сви они други потопе се у врелу воду па се од њих одмотавају после конци као год и са клупчета. Олушајте да вам испричам нешто о лептиру. Некада свилених леитира >.ије било ни у нас ни у

839

другим земљама око нас. Али давно и давно отишла су била два калуђера далеко тамо у једну туђу земљу. У тој земљи имало је много свилених лептирова. Они су видели како су то корисне бубице, па су тражили од тих људи да им даду мало семена да понесу. Али ти људи има.ју обичај па не даду ништа да се из њихове земље носи. Те тако ни калуђерима нису дали семена од свиленог лептира. Еалуђерима се то семе од свиленог лептира допадне, па онда помисле да крадом узму мало семена. Но у тој земљи био је обичај да људе који долазе у њихову земљу (Хина) па се враћају у своју нретресају, те да ови из њихове земље не изнесу ништа. Еалуђери су се тога бојали, па знате шта су радили ? Провртили су одозго своје гатапове па у шташ.)ве метули семена и тако донели у Европу. — То семе метули су носле у мало топлију собу и из њега су се излегле мале гусенице, које су хранили лигаћем од белих дудова, док нису порасле. 0 чему сам вам причао ? Да ли је код нас пре било свилених леитира? Еоји су оно људи отигали далеко у туђу земљу ? Да ли се из исте земље смело гато износити? Шта су онда радили калуђери ? У гата су метули семе ? Еад су га донели, гата су радили с њиме ?

БЕхЛЕПИ^Е О ПРОСВЕТИ И ШЈ^ОЛАМА

I Избор благодејанца по завештању пок. Јефрема Панића Савет академцјски Велике Школе изабрао је за благодејанца из завештања иок. Јефрема Панића ученика иравничког Факултета IV године, СавуЈанкови&а, као најдостојниј^т с ногледом на његово учење и владање, на основу тестамента завештаочевог.

II | Марија Трандафил 14. Октобра ове годпне у 3 сахата изј\тра нреминула је у Новом Саду велика народна доброгнорка и заштитннц! спротиње Марија Трандафил, која је све своје имање у сумп близу један мплијун динара, оставила на школе и друге добротворне цељи. Нека јој је вечан спомен међу живима!

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Г. Љубомир ДимнК , тр' овац и млинар у Рготишт, округа црноречког, као извршилац завештања свога брата Милана Димића, бив. трговца уНеготину, предао је директору ниготинске ниже гимназије 6. Октобра о. г. десст дуката цес. за књижницу и цесет дук. цес. за сиротне ученике истог завода, с поруком

да се обе суме унотребе на горње цељи онако како ироФесорски савет помепуте школе за добро нађе. Г. Љубомиру Димићу изјаиљује се усрдна захвалност на тачном изнршењу завештања нок. Милана, коме нека је светао сцомен међу живима !