Prosvetni glasnik

I

» Г0.3ИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

857

било врдо добро; свега их је кажњено одлукама проФесорскога еавета : у1 25, у II 9 и у III 1, и то махом за дечије несташлуке, или неоправдане изостанке. Овој доброј страни овога завода доста је допринела установа разредних старепшна, међу којима је владала похвална утакмица, ко ће више допринети да му разред покаже и бољу спрему и питомију нарав ; а ваља с признањем поменути и ничим непомућену наставничку слогу, која је такође у пуној мери показада своје благотворне последице у сваком погледу. У опште узевши напредак је у овој школи прошле године како у научном тако и у васпитном погледу био доста повољан , и покрај свих незгода с којима се она имала да бори, и о којима ће се мало ниже која више рећи. II. Предмети. — И ако се може рећи да су редовна предавања у овој школи прошле године почела тек у Јануару месецу, јер све дотле у њој није бидо потпуног броја наставника, а и доцније се са распоредом часова кубурило, по што су се морали удешавати, не како је за децу и наставу згодније, него према једном хонорарном предавачу, који је стајао шкоди на расположењу само после подне у извесне часове; — онет се за већину предмета може рећи, да су довршени према прописаним програмима. Наставник је природних наука морао по нешто скратити у својим програмима, по што Је имао на расподожењу за рад само 6 месеца. И иначе је овај наетавник имао у раду живу муку, борећи се са евојим празним кабинетима, јер без адата нема заната. Вадава ће се колико се хоће пуга понављати, како и гвожђе сагорева у чистом кисеонику, иди са каквим пламеном букћу у њему поједина тела; све се то не да тако шаде замислити, док се пред очн не изнесе. — Наставник немачкога језика није извршио програм у толико, што му ученици првога разреда нису научиди читати и латинским словима. Ово, вели, није доспео учинити по што је редован рад у овој школи доцкан отпочео; а по његовом мишљењу слабо и има вајде од тога посла, пошто осим буквара граматика немачка није тако удешена, да би ученици у доцнијим разредима имади прилике прочитавати и одељке датиницом штампане, те махом побораве оно што су у првом разреду научиди.

— Учитељ цртања и краснописа није доспео да изврши цео програм из цртања слободном руком због незгода које су мало пре поменуте, те је једнога часа морао радити у два разреда по што — норед других оскудица чисто дуксуз рећи — није бидо „сале за цртање" у којој би се са више разреда могдо радити. При иредавању свих предмета сдужили су се наставници нрописаним књигама; за космограшију пак у IV разреду имали су ученици ручну књигу Мишковићеву, а за геометријско цртање „Наставу о геом. цртању" од Дерока. Изузевши природне науке и срнски језик у III разреду сви су наставници могдп поновити своје предмете до испита. — Ва српски језик ваљадо би при одређивању сталнога програма у неколико олакшати трећему разреду, јер је за њ и сувише цеда наука о основама и наука о облицима; бар би се неки део од облика могао приделити другоме разреду. Друге тегобе нису се опазиле у учењу српскога језика. — Успех је из српске историје по средњој оцени у III разреду врдо добар, а у четвртом добар. У овом предмету елужили су се ученици историјом Ерстићевом као ручном књигом; а за културну страну појединих епоха наставник, вели, сдужио се историјам Милутиновићевом, Рајићевом , Медаковићевом, Видаковићевом и Љубићевом. Оеим незнатних допуна у ручним књигама ученичким није бидо никаквог диктирања; само је за космограФију у IV разреду диктирано по Мишковићу 6 табака. И наставник природних наука и геометрије изводили еу ученике у поље ради разматрања онога, о чему је у школи говорено. Ученици се нису тужиди ни у једном предмету на особите тешкоће у изучавању; само што се тужио наставник гимнастике, што нема упуства по коме би ову вештину предавао; јер, веди, много шта у програму не може да разуме а то ли да изврши. Одиста из ових разлога из гимнастике није извршен ни најмањи део онога , што је у њеном програму одређено. . III. „Еабинети — Из горњих неколико речи види се како су оскудни — да се не рече никакви — кабинети ове школе. Управо осим незнатне збирке 108