Prosvetni glasnik
самогласнвци старога словенског и сркског језика
861
тим разредима ђацн су рачунали са разноименим бројевима као и у трећим. 0 разломцима ако су што и учили, учили су са свим површно , без икаквог дубљег разумевања, тако да од тога немају за сада никакве стварне користи. У многим 11-им разредима нове мере иису предаване. Желети је, да се на њих обрати много већа иажња. Црквено иојање са свим је занемарено. Црквеио-словенско читање учи се као од беде , а то је са свим природно, јер нико нема воље да чита оно што не разуме. Познавање домовине и свега" не ; предаје се свуда једнако. Неки учитељи имају смешан појам о овоме предмету. Тако је једна учитељка питала на испиту, како се зове окружни начелник , а нека друга предавала је својим ученицама како се готови чорба, купус и сарма ! Овај се предмет најбоље предаје у 2. одељ. II разр. параћинсае мушке школе. Познавање ирироде нредаје се најбоље у III разреду параћинске мушке школе и у Доњој Мутници. У осталим трећим разредима не предаје се доста очигледно.
Поука о чувању зцравља не предаје се као засебан предмет, већ уз науку о човеку у врло кратком обиму. Земљоиис балканског иолуострва у III разреду предаје се непотпуно и врло сунопарно. Многа се места само спомињу и показују на мапи , а даље се о њима ништа не г. вори. Политички земљоиис у IV разреду предаје се још горе. Обично се ј чи само Јевропа, а о осталим деловима света слабо се што зна. Историја светска још се пе предаје у довољној свези са земљонпсом, а исто тако и исторнја српска. Благодарећи Вам поново на указаној ми части, узимам слободу уверити Вас о моме дубоком поштовању. У Крагујевцу, 9. Јула 1883. год. Ваш понизни: рл. ЈЗЕРВЕРОВИТБ. проФесор.
САМОГЛАСНИЦИ СТАРОГ СЛОВЕНСКОГИ СРПСНОГ ЈЕЗИКА (кдо ТЕМДТ ЗА ПРОФЕСОРСКИ ИСПИТ)
^Кив, ЈХ Римић
1.
Шта су самогласници Да се изговори ма који глас ма у којем језику, ваља да плућа потерај/ ваздух нз себе, а тај ваз/)ух да затресе гласницу или писак, орган, који се налази наврх душника у гркљану, те да она да глас. Ако тај глас запне о ма који од говорних органа у устима пре, него што изађе из уста напоље да се чује, онда ће глас, који се тако изговори , бити сугласник. Ако ли глас, произведен гласницом, не заппе ни о који од говорних органа, него сасвим слободан пзиђе, да се чује , кроз отворена уста , или кроз отворена
Унотребљена дел.а: Увг§1е1сћепс1е 1аи11ећге с1ег 81ау18сћеп зргасћеп уоп Рг . М1к1оз1сћ ; — Копјеш 8 пјес1ша ос! пЈ1сћ роз1аНеш и ћгуабзкош 1 згрзкош је21ки ос1 цј. Башста; — Стгашаика ћвгуакзко&а је21ка озпоуапа па зћагоћи^агзкој з1оуеп8|;ш1 ос! V. Ја§1са; — Физиологија гласа и гласови српскога језика од Стојана Новаковића ; — Наука о гласовима од Ст. Новаковића.
уста и нос, онда ће глас,- тако изговорен бити — самоглаеник. Као што од једног истог гласа или звука, произведеног гласннцом , постају разни сугласници тиме, што глас, пре по што изиђе из уста, запиње о разие говорне органе или о разна места тих органа ; тако од тога истог једног гласа , који слободно пролази кроз усну дупљу, постају разни самогласници тиме, што се при изговору тога гласа различно модиФикује цев и дунља усна. 2. Самогласници старословенски : српски : а, е, н (|), 0, оу, т>, ц тј, а, е, и, о, у, р (Х1Н, |>н), Ђ, д, ;л, (рк), д1. (лћ) 3. Како гласе Самогласници старословенски л , е, и (|), о, оу, рч. (р<>) гласе као и српски самогласници а, е, и, о, у, р.