Prosvetni glasnik

894

САМ0ГЛАСНИЦ6 СТАРОГА СЛОВЕНСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

3. ае=ее=е (последње сажимањем): једаиест (од једанаест=једанеест =г) : дванест, триибст итд. 4. оја=оа=аа =а (посдедње сажимањем): свак (од својак=своак=сваак=). Д. САЖИМАЊЕ Два једнака или два изједначена самогласника у староме словенскоме могу и стајати један уз други, а могусе и сажети уједан глас ; усрпскоме нак два једнака или два изједначена самогласника свакад се сажимају у један глас. Само у сложеним речима, кад први самогласник принада, првој, а други другој речи, остају оба самогласника несажета као што је у речима : пооочим, пооштрити итд. 1 У СТАРОМЕ СЛОВЕНСКОМ. 1. лл=д: дог.рлго (од докрдлго), кллгдго (од к.чдгдаго); иокдго (од нокддго). 2 оуоу^о^ : докроумоу (од докроуоумоу); кмкноумоу (од киукноуоумоу). 3. нн =н: послкд Г јнмк (од посдђд Д ннмк ); ксднгк (од келинхг); нрнмсшн (од прннмсшн). 4. г1н=г1: ДОКрХШК (ОД ДОКр1>|НМК=ДОКрХ1НМ<>). 5. докримк (од докрикмк) ; грокнкмк (од грокнк&књ); нмгм (од ннпд). 6. нн —н: МЛ1Н11 (0Д М.Ш1НН); Г.ЛЛН (од ЕЛХН|Н=КАЛНН). II У СРПСКОМЕ Осим случајева сажимања , означених при једначењу, сажимају се још ; а. У књижевном говору 1. аа =а или а: бежбх (од бежаах); трчах (од трчаах) ; певбх (од певаах); писах (од писаах). 2. 4је=еје=ее=е: умем (од ум4јем=умејем=умеем=); смем (од см^јем смејем=смеем=).

Илић (од Илија=

3. ии =и кутпца (од кутија=кути-ица= Или-ић=). 4. ее =е (4): несам, нисам нпјесам (од не јесам=неесам=н4сам=). 5. оо=б или о : во (од вол=воо=); кбца (од колац=колца=кооца=); покб (од по оке). б. У некњижевном (обичном) говору 1. аа=а : сна (од снаха=^снаа=); бд стра (од бд страха=од страа); појати (од појахати=појаати); за пра бога (од за права бога=за праа бога - ). 2. ее =е или е : сведно (од свеједно=свеедно=); недем (од не једем =неедем=). Ђ. ОТКЛАЊАЊЕ ЗЕВА Да се отклони зев, који се јавља кад ваља изговорити два самогласника један за другим у једној истој речи • а. УМЕЋЕ СЕ ИЗМЕЂУ САМОГЛАСНИКА .

1. ј.

додшн (м дкснш); дђм (м дид); дђкл (м. двж) ; рљкоитк (м. ржколтк); мон (м. могк од мо-&); ткон (м. ТК01Ђ од тко-ђ); кдн (м. клгк од кд-б); %%лоД1Н (м. ^ЋЛОДШЋ ОД ?'КЛОд^-х); лгокодш (м. лгаккдђ-д ); удродгсга (м. удродЂ-д) ; кслнудн (м келнуди, од келнуд-т.) ; сглоуудн (м. схлоууди од склоууд-г); оклнудн (м. овлнудпк од облмуд-х) ; бк№шн , кка (и кшсшн м. кн-сшн, кк -д и кн -д); бнн||д (м. кн1к1|Д од кн-кцл); рддоугешн сл (од рддоуешн сд).

гај (од га-г^га-ј-г); блеј (одбле-Ђ^бле-ј-Ђ); дихај (од диха-1>=ди-ха-ј-г); завич&ј (од завича -Ђ ^завича-ј-г); прираштај (од прирашта -Ђ =прираштај-Ђ) ; намишљај (од намишља-Ђ намишља-ј -ОЈ); стаја (од ста-а=ста-ј-а); граја (од гра-а = грај-а=); прбдаја (од прода-а=прода-ј-а=); бмаја (од ома-а=ома,-ј-а=); судија (од суди-а=судиј-а=); нровалија (од нровали-а = провали-ј-а=); снујем (од сну-ем=снуј-ем=) ; чујемо (од чуемо=чу-ј-емо=); лијући (од ли-ући=ли-ј-ући=); бијем (од бп-ем = би-јем=); бајати (од ба-ати =ба-ј-ати=); сејати (од се-ати=се-ј-ати=) ; к&јати се (од ка-ати се= ка-ј-ати се=).