Prosvetni glasnik

уробеност или

особина у народа. Особине аојединих класа друштве- [ них. Брак између блиских сродника■ Наслеђивање као иравило, ненаслеђивање као изузетак. Утицај васиитања. Противност између васаитавања и урођености. Теорија о томе. Истина је у срсдини. Ћеније. Човек као сређан ароизвод од урођености и васиитања. Питање о инстинкту. Објашњење његово као наслеђена наклоност, сиособност или навика. Инстинкту је иотребно васиитање, уиуКивање и искуство. Сви нагони или инстинкти у ирошлици наслеђивани су мало ио мало и иостали урођени. Инстинкти човечије душе. Жорални инстинкт. Закони морални као закони ириродни. Савест. Примена закона наслеђа на иитање о слободној вољи. Инстинкт и воља. Постуино развијање моралнога инстинкта. Морални атавизам. Утицај наслеђивања на морални аоредак. Морал будуКности. Наслеђивање умно. Произлази ли оно јаче од оца или од мајке? постуино рашКење мозгакултивисањем и цивилизацијом. Теорија духовнога развоја. Аириорне или урођене форме мишљења, објаш њење урођеношКу. Могу&ност недогледног духовног наиредовања наслеђивањем. Закони мишљења као ириродни закони и иоследице ирироднога развијања. Наслеђе и развијање. Поглед у будуИност. ЈдпогаМтиз и 8с1етш. Завршетак.

Од свих оних многих и ведиких научпнх пронадазака претпрошлих векова можда ни један по својој важности и ширини није већи од овога о урођености или моћи наслеђа. Он стоји у свези с најдубљпм философским питањима што могу дух човеков запнтересовати, и он нам је дао кључ за оне научне Философске проблеме, које нам до сад изгледаху неразрешљиве, а особито за иитање како и на који је начин род људски дошао до ових особива и овога савршенства, с којима тако високо дапас стоји нада свима осталим створењнма живим. Јер готово усигурно, наслеђивање је једини и главни узрок свега напретка рода чоиековога и с телесне и с душевне стране. И за оне, који у теорију развића верују, овај је принцип изван сваке сумње. Јер без урођеноств морао бп сваки род и сваки поједини човек свој цео развитак, и телесни и душевни и морални, да започиње увек са свим из нова. А при томе сваки би трајан наиредак био немогућан или барем сведен у најтешње границе. С тога су сви научници, који су упознати са законима урођености, скоро без изузетка, сложни у томе, да су они од превелике и неисказане важности, и да су у развпћу човечанском кроз све небројне генерације од најпримитивнијега дивљачкога стања па до данас играли главнију улогу, ио ма који други. А један новији научник у своме делу „О склоностииа Фами-

мођ наслеђа 961

лијарним и урођености", зове урођеност чак и „најчуднијим иојавом од свих других у природи." За закон или боље законе наслеђа знали су још стари и најстарији народи, па и дивљаци. У гајењу домаћих животиња они су увек бирали најјаче, најлепше илп иначе најсавршепије животиње, те да би тиме ове њиове добре особине пренели и на њиаа потомств.1, па било да су њих родитељи сами стекли, било да су их и они од својих родитеља наследили и било то намерно да је бпло, бпло случајно. Али право видело је пало на ове појаве тек од Дарвина и његове славие теорије, која је читав преврат нацравила у органским ириродним наукама. Познатоје, а да не морамо ни нонављати, да између она четири момента, из којих Дарвин диже своју науку, а то су: борба за оастанак, — иромењивање, — наслеђивање ових измена, — и ириродни избор — наслеђе или урођеност игра главну улогу. Али је заблуда мпслити, да главне чнњеннце и основпце Дарвинове теорије још ирс њега нису бпле познате. Шта више, то је било и то у прилично пеликој мери. Сем медпцине, коју ћемо сад сноменути мало пооиширније, занимали су се овим појавама и други; нарочито су у Француској много пре Даркина неки научннци писали читаве књиге о томе. Даспоменемо сашо познато дело од Тиру-де Визарења: Ћ ТгаИе Ле1а депбгаИоп' (1828,) п још чувеније дело 11. Л.укаса: „ТгаШ рНуиШодГдие е1 рћу1о^орћгдие с1е V ћбгбсШб па1иге11е " (1847), из којих су сг.п новији ппсци, иарочнто из овога последњега, па и сам Дарвин, вадили многе примере. Али још ире обојице имао је још 1764. славни Француски цсихолог животињски Жорж Аероа јасна појма о моћи наслеђа и важности њеној и изрекао је јасно, да је све оно, што ми држимо у животиња као слепо механично, можда последица већ изодавна задобијених навика, што су с геаерације на генерацију прелазиле у наслеђе и расле, И Бифон п Кивије рекли су, да се познавањем и применом закона насдеђа могу производити читаве нове расе животињске. У Немачкој на првом месту да споменемо славнога Физиолога Бурдаха. У првој свесцн свога дела „Физиологија као емииричка наука" (1826.) посветио је не мање од тридесет страна законима насдеђа, а нарочито наслеђивању случајннх нстечених, телесних и душевних особина. Он нз тога мисли да може, заједно с Рушем, Жируом, Спурцхајмом, и другима, извести, да се и душевпо развиће човеково исто тако наслеђује као п телесно. „Занста, вели он изреком, порекло има више утицаја на нас, но и једна друга сила споља." Ади цри свем том нико није умео (изузевши можда Леро-а) из ових чињеница да изведе правн закључак, 121