Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

чите интелектуалне енергије, које се зову памћење и размишљање. Оне су у сваком погледу тако различне, да кад од једне иређемо на другу, значи, да смо учинили један сгварни а не само иривидан прелаз. Памћење је скоро истоветно с пластичком снагом за задржавање, о којој пре рекосмо, да захтева, можда, највише духовне и мождане снаге. Суђење може бити просто рад моћи за разликовање, или изналажење сличности и идентиФиковање, или садржавати конструктивне оиерације. То је онај духовни рад, који употребл.ује ону готовину утисакп, што је имамо у духу, на супрот оној снази, која ту готовипу умножава. — иамћење. Од свију духовних снага најплоднија је и највише нас задовољава она, која се односи на изналажење слпчности. Њом се ми пењемо од индивидуалнога ономештоје опште, изналазимо оно што је просто у ономе што је најразноврсније; нолоћу ње м:п појимамо сложеност нрироде, у место да она нас савлада. Ми бисмо били сувише опширни, кад бисмо хтели у целости изнети разлику, која постоји између памћења и суђења. 'Гу нам противност приближно предсгављају језици на је шој а природне науке на другој страни. Јер ма да и за учење језика суђења мора бити, а за ириродне науке потребује и памћења, онет у оном ирвом преовлађује памћење, а у другоме изналажење сличности у разноврсности; то је главпи принцшт, по коме иду ове две врсте вежбања. С тога ако носле учења језика дође каква лекција из природних наука или обратно, онда је тиме већ осетна промена учињепа у напрезању. Једино ограничење је овде то што у млађим годинама преовлађује усвајање или памћење, поштоје ова врста начрезања у тнм годинама, из врло познатих разлога, тада много лакша него друге врсте. Тако смо сада добили преглед оних предмета, у којима најважније и најосетније промене постоје, помоћу којих сенаједној странинадругој нове способности добијају. У способностима које припадају мишпћној СФери, имамо многе различне области : тело у опште, рука сама, глас за артикулацију и глас за музику. Прелаз из -—

КДОВАУКА 91 једне ове области у другу, већ је потпуна промена. Тако исто и у чулима можемо овакве нромене чинити, на пр. између ока и ува, где је прелаз у потпуном смислу. За тим сваки скоро орган има своју нарочиту примљивоет, кпо на п]). око за боје и облике, уво за артикулпцију и музику. Други један, тако исто важан нрелаз и промена, јесте, кпд после усмене паставе или учења из књиге, дође иосматрање и експериментисање конкретних предмета као на пр. у природним наукама. Ово је скоро такав исти прелаз, као кад се од каквог апстрактног предмета, нп пример математике, пређе на конкретне и експеримепталне науке, као ботанику и хемију. Промепе има и тада, кад се после рада с истинским, стварним предметима пређе на рад с духовном СФером. Но овде могу иаступити погрешке и обмане. Са свим је умесно речено, да се аритмети'"а може узети као одмор после читана и писања. Кад ученик иосле читања узме да ради с бројевима, опда је цео правац у напрезању промењен. Наравно, математичке науке важе као пајсувопарније и најтеже за разумевање, али ипак оне могу после извесних радова служити као оиорављање. Ја сам познавао многе свештенике, који су од свога послп тражили одмора и опорпвт ања у раду алгебарских и геометријских задатпка. Леие вепггине такоће су пријатна ттромена : једно због тпга, тпто оне упливитпу на различне органе, а друго тпто ту долази и уживање илтт задовољство, што се код осталих штудија спмо у малој мери појављује. Кад се веттттине у овом смислу употребе, онда оне морално упливитпу утичући на растоложење и веселост. Кад се ветптине узму као предмет за учење, па се при томе изнуђава од ученика сувише јако напрезање, онда онај уплив ветптина на душевио расположење отпада, на место тога долази она последица' оваког сувишиог напрезања, која се зове непријатност. (Наставиће се)