Prosvetni glasnik

102

ИРИПОВЕТКЕ 113 СТАРОГ II НОВО г ЗАВЕТА

их други хвале и о њиховим врдинама свагда о похвалом говоре. Но чиме ли се хвале тако ташт« луди? Често таквим врлинама, којих сасвим и нема код њих. Но да и нризнамо, да код таштих људч и има неких врлина. Ео им даде те врлине? Бог. А он је у власти па у свако време може одузети те врлипе. Они дакле људи који тако високо о себи мисле, и траже да их други сведнако хвале, граде од себе идоле ; па за то и греше противу прве две заповести. Оваки који с пажњом не слуша божију службу, ко није прибран мислима кад се Богу моли, који исмејава светињу и свештене радње у цркви, греши цротиву прве заповести. Исто тако греше и они, који имају обичај говорити гадне речи. Јер ко се сме усудити да говори рђаве речи пред својим старешином? Тим пре у светом храму, где сам Бог невидљиво присусгвује, не сме се тако што ни помислитп, а камо ли на уста изговорити. Трећа заповест строго забрањује, да се име божије у свакој беспослиди потрже , и да се у Обичном разговору кунемо. Само онда к,ад се заклињемо, да ћемо бити верни своме господару, или онда кад треба нешто да носведочимо., и то што добро знамо, и кад нас државна власт позове, треба а и дужни смо да се закунемо именом божијим. Дажна заклетва најстрожије забрањује се, јер се тиме греши и пред Богом и државним законима. Ео се криво закуне, тога терају на робију. У четвртој заповести говори се о светковању суботе. Јевреји празнују суботу и дан —- дани; ми — хришћани светкујемо недељу као успомену што је у тај дан Спаситељ васкрсао. Сваки добар хришћанин, у недељу и друге празничне дане, треба да иде у дркву, да ирочитава свето писмо и друге поучне књиге, и према своме стаљу , да чини добра дела. Они људи, који недељне и празничне дане проводе у лењости, скитњи, пијанчењу и другим неуредним делима , јако греше противу четврте заповести. Па за то сваки хришћанин, треба, а и дужан је, да ове дане проведе у миру , да се по могућству одмори, и себе за нов рад приготови.

Но и ако се овом заповешћу забрањује рад у недељне и празничне дане, ипак има по кад што и таквих послова, које човек може извршити а да не погреши, Н. пр. своју марву напојити ; од пожара се бранити; ако се марвинче заглибило ослободити га и т. д. Закон Мојсејев био је много строжији према онима, који би што погрешили противу Четири прве заиоведи. Тако н. пр. ко би хулио на Бога, ко би другога навраћао на идолопоклонство И клањање лажнии боговима, ко гата , баје и врача, тај да се затрпа камењем. Сведоци који би сведочили за горње преступе, први су морали бацити камен на осуђеног, па онда остали народ. Није се имало обзира аити сажаљења, па ма био најближи рођак — пресуда се морала извршити. Пета заповест налаже нам, да поштујемо наше родитеље, јер су нам они после Бога најпречи. Док смо још мали, они се старају да нас отхране и однегују, а кад поодрастемо, они нас Јпколују, и упућу.ју на оно што .је добро и корисно. Нема тежег греха, но кад ко увреди своје родитеље , а „тешка је родитељска клетва", вели народна пословица. Но оеем родитеља, треба ноштовати и своје учитеље, који нас науци уче , а тако исто и све људе, који су од нас годинама старији. Јер, ко не поштује док је млад, неће бити поштован кад остари; ко не слуша у младости, неће заповедати у старости. Ва нарушење нете зановеди, по закону мојсеовом, изрицане су страшне казни. Тако н. нр. Ако би родитељи довели свога сина старешинама, па би се на њега пожалили : да је убојица , свађалица, скитница, нерадник и непокоран, месни сгановници иретрпавали су га камењем. Шеста заповесг забрањује не само да никога не убијемо, већ и да никакву штету и вред не нанесемо — како нашем животу и здрављу, тако исто и другим људима. Убиство може се извршити на разне начине. Но ма како га извршили, грешимо и пред Богом и законом. На пример, може когод убити човека из пушке, каменом, сикиром и т. д. Другим начином може се извршити убиство поступно. На пример, ако когод тешким радом изнурава своје млађе, нагони их да раде онодико ко-