Prosvetni glasnik

ИГН110ВЕТКЕ 113 СТА1>0Г И НОВОГ ЗАВЕТА

101

мушкињем, а његова сестра Маријам са женскињем, отпеваЈЈ г Богу бдагодарну несму. Много и других милости чинио је Бог Израиљцима док су путовади од Егиита до Синаја. У једном месту које се звадо Мери, горка вода претворена је у сдатку и питку, кад је Мојсије по божјој заповести метуо у ту воду некакво дрво. У пустињи Син нестаде им хране, и они иочеше викати на Мојсеја, и Бог им шиље ману. Ова реч „мана", додази од сиро-халдејске речи „Ман-гу" што значи: Шта је то? " ; јер су се Јевреји изненадиди, кад су нрви пут видели ману. У пустињи РаФидинској немађаху воде, и Јевреји су трнеди страшну жеђ, и опет почеше да вичу на Мојсеја. Но и ту Бог помогне, те Мојсеј нађе воде, и народ се напоји. АмаликиЛани нападну на Јевреје, но буду побеђени. Тодика је добра чинио Бог народу израиљском, — ма да често пута народ и није заслуживао такву мидост , због свог мадоверства. Десет заиовести Кад Израиљци дођоше до брда Синаја , тада Мојсеј изда наредбу, да се народ окуна и преобуче у чисто рубље. У исто време одреди се синор, нреко кога нико није смео преступити, нити се брду нриближити. Бог сејави на брду Синају; народ виде севање муња и чу пуцњаву громова, па се веома уплаши и замоди Мојсеја, да он сам разговара с Богом. Бог позове Мојсеја на брдо , и преда му десет заповести, написаних на две камене табдице. Ево како гдаее тих десет заповести : 1. Ја сам Бог твој, осем мене да не признајеш никога за Бога. 2. Не гради себи никакве идоде, немој им се кдањати нити служити. 3. Не употребљавај у свакој беспосдици име божије, нити се њиме без нужде куни. 4. Сети се дана суботног, и празнуј га. Шест дана ради и посвршавај твоје послове, а у седми дан одмарај се и Бог^ се моли. 5. Поштуј оца и матер, ако желиш да ти буде добро, и да дуго поживиш на земљи. 6. Не убијај. 7. Буди поштен и целомудрен.

8. Не кради. 9. Не сведочи криво на свога ближњег. 10. Не пожели ништа што је ближњега твог и што теби не припада. У првим двема заповестима заповеда нам се, да поштујемо једнога Бога, и само њему да се кдањамо, а никако и никада идолима. —■ Ми смо хришћани и не клањамо се идолима. Да коју више прозборимо о тим заповестима. Често се дешава, да се ми и сувише уздамо на каквог богатог и знатног човека, па у том уздан .у сасвим заборавимо на Бога и његову помоћ. Међу тим, зна се, да ни богат нл знатан човек ништа не може без божије помоћи учинити. Дешава се и то, да се ми у толикој мера старамо учинити по вољи каквом важном и знатном човеку, да се чак и Богу замеримо. Такав човек, на ког се ми тако много надамо , и пред којим тодико пузимо, постаје наш идол, и ми грешимо противу прве две заповести. Бог је човеку дозводио, да се корасти свима овоземаљским бдагима —- али умерено. Човеку се неће замерити, ако иопије чашу вина, па се и провеседи. Али онај, који се опија, греши и Богу и људима. За то сваком оном који се опија пијанство је идол. У животу често се деси те после радосги и среће настуни здо. У таком случају човек хули и срди се на Бога, — а то је велики грех и неразумевање. Јер свако зло, свака несрећа — шаље се на човека за то, да се он поправи п Бога се сети. Они пак људи који су у целом свом животу чинили добро, а за то нису добили никакве награде овде на земљи, не треба да хуле на Бога; јер ако овде на земљи нису добили награду, она их чека после смрти у царству небесном. Те по томе, сваки би онај грешио против прве заповести и осведочио би, да мало верује у Бога и његову свету правду која свако добро награђује а зло казни. Противу прве заповести греше и они, који се уклањају од праве и истинске вере. Да видимо који су то. Има на свету много гордих и надувених људи, Такви обично желе да се узвисе над другим људима а што је још црње и горе, такви људи траже да