Prosvetni glasnik

В Е Ж Б А Н> У

109

се чини, да његова воља стоји у оштриду његовога струта, т. ј. да му он и несвесно даје добар положај његов. Вежбање на нерваној системи показује се најносле и онде, где је оно слободно од свакога нокретања, но где се тиче само осећајне стране њене. Опо оштри и исиравља музикалан слух; вишетонове, Фонетичне интервале. тихе дисонанце, тек оно може да нримети. Вежбањем јачају и осећање места и боја па мрежици и мерење оком ; по емииристичкој теорији ми се научимо да посматрамо ствари као тела, а не као површину, тек вежбањем. Вежбањем шучимо чудну вештину: да брзо читамо, да сватимо брзо нојаве, и т. д. Њиме се навикнемо да опажамо, да после гледања остају слике у нашем оку од посматраних предмета још неко време. Вежбањем смо кадри да примећујемо п друге појаве у унутрашности нашој; да разумемо одма слике под микроскопом, које неизвежбаноме изгледају тек нека збрка. Да је у томе тешко поставити 1раницу између вежбања вида самога и вежбања размишљања и закључивања, то се разуме по себи. Као што се вежбањем навикнемо да некорисна покретања спречимо, тако се њиме навикнемо да и споредне слике не гледамо. Кад гледамо, онда у нашем оку има слика од иуно предмета пред нама, а ми опет гледамо ноједине. И нос се вежба. У кемичара је нос млого осетљивији но у других људи, и ако му је мирис затунљен спрам рђавих задаја. Винари у Бордоу по мирису иознају, одакле је које вино, и само иитају од које је године. Исто се тако могу развпти вежбањем и осећања топлоте, притиска и места. Као што вежбање преФињује чула, тако их невежбање слаби и убија. Ово слабљење није само у томе, што закржљаве органи чулни. Мунк је нашао, да, кад се разруше органп за вид и слух, у мањих кучића, онда и СФера за впд и слух у мозгу у кори великога мозга заостане у своме развићу. После дуготрајне слепоће дође закржљавелост сФере зи вид. Између спољних чула и унутарњег осећања стоји у средини осећање за разликовање и оцену

онога, што иде једно за другим, а то је осећање за време, уираво грубља Форма слуха и вида, иошто пуж и мрежица разликују само брже и спорије следовање импулса. Осећање времена може јако да се извежба, као што се то најбоље види код астронома и сајџија. Новија наука о мерењу времена учинила је, да смо данас кадри да тачније одредимо снособност нервапе системе за навикавање на тачно мерење времепа. По олитима, које је Дандер женијалпо извршио, пада скоро сасвим разлика у временима коју потребује онај који посматра, те да после онога што је видео^ чуо и осетио извршп каки покрет каку радњу, која долази услед тога, као што вешт командир уме да одмери, колико времена треба докле глас његове команде може да стигне и до иајдаљега војника те да се на његову команду одазову сви заједно у један мах. И } нутарње осећа-ње је потчињено вежбању као игго већ то на више места и видесмо. На првом месту памћење јача вежбањем до извесне границе, и т<> у разним правцима према разноме занимању. Роберт Бровн знао је 25.000 имена разним биљним Фелама , а Кунт само 20.000. Кад је Кунт покушавао да запамти још више, он је друге заборављао. Морф олога памти облике, математичар Формуле, и ако опет воли да их изводи, филолог језичне Форме и цитате, шахиста нартије. Људи, који су на местима, где морају добро да распознају разна лица, дотерају у томе до невероватности. С нроменом занимања мења се, тако да кажемо, и иравац његовога памћења. То сам и ја приметио на себи. Опазио сам на себи и како вежбање утиче на памћење. Познато је, да се Фаради жалио на своје памћење. Кад се и ја једно десетак годипа, као он целога живота, бавих само с квалптатпвним опитима, приметих, да моје пређашње добро памћење поче да опада, непоречно за. то, што сам свакога дана имао посла само с протоколом од прошлога дапа. А одкако сам отпочео предавања своја, нонрави ми се намћење. Вежбањем се јако памте и имена људи. Неки људи могу вежбањем у томе да дотерају до невероватности, а други, невежбањем, да позаборављају и имена