Prosvetni glasnik

196

ГОДИШЊИ ИЗВЕ1ПТАЈИ ВАДЗОРШ1КА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

ника није вредко ни епомињати, јер ће их сам тое еојим је пошао рад у основним школама збрисати, а осетније сам на своме месту обележио. Један од узрока овом напретку јест поред зависног унапређења од оцене и строг надзор који се од ово 4—5 год. врши над основним школама, што је натерало учитеље па надметање у раду и разбирање о најбољему. Ове пак разлике које ностоје у методу, а по томе м успеху, у главноме су нужна последида неједнаког школовања наставника; јер их има из Учитељеке, Велике и Више женсве школе, Богословије и који нису ни нашу гимназију свршили. СнојГ нотнун напредак, мислим, да основна школа, има очекивати све дотле док учитељска школа. не буде могла давати сав потребан број учитеља, док један учитељ не буде држао више разреда, док ревизија не буде стална и док се не уведе интернат — бар за сеоске школе, без кога ће еокак васпитавати децу, а у источним крајевима језик ће поред свега труда остати неправилан. Побројано мислим, да је за сад највећи недостатак жељеном успеху и напредовању основне школе и у научном и васнитном погледу. Лане нисам био изасланик, а у овом округу ниједан пут, да бих могао правити порећење о кретању наетаве; али се довољно доказује каква је била доскорашња настава, кад наведем ®акат да су се сељани једнога села врло забринули где ће наћи писмена човека за кмета по новом закону о томе, и ако је у томе еелу постојала школа од пре 20. год. по њиховом казивању; а ново уређење оеновних школа, не само да ће дати селима писмене људе, него је довело оеновну школу до стунња праве школе, која ће уродити и успехом праве школе, кад се испуне и сви прописи закона о новом њеном уређењу. Осим читанке ниједна ручна књига не виђа се у основним школама. Искуство дакле самих учитеља осудило је дојакошње школеке књиге, а најбоље по моме мњењу, биће оне нове књиге које буду написане у границама и духу новог наетавног нрограма, наравно, да је свака праћена са унуетвом за учитеље а времену а не нагађању

треба оставити да докаже каквоћу онога програма чији нацрт треба детаљисати тако, да нема меета н и рђавом ни друкчијем схватању са стране учитеља. А шта да речем о васиитању? Да деца не иду у школу, не би била бар кгарена ако не васпитана. Па шта да се ради противу овога мољца дечијег морала ? Треба ли затворити децу у интернате и раставити их од света ? Треба! Треба ли прописати најстрожије казне противу рђаве деце ? Треба! Треба ли прошгати спартанска нравила о васнитању деце? Треба све у интерееу моралног напретгса нагазга по 1,млатка. На супрот томе, радо бележим .једну лепу нојаву што ове године нема оних еилних оеустава дечијих од школе, којих еам другом приликом на стотине набрајао. Да ли Је ово заслуга школских одбора? Противу саме установе школског одбора нема се шта рећи, али ако одбор није евестан и савестан, биваће и пак и неуредност и злоупотреба, Тек закон је учинио све са своје етране. Пре две године и оваком приликом рекао сам да се школе неће никад снабдети училима ни књижницама док миниетарство просвете не узме у евоје руке куновање књига и учила на рачун општине. Жао ми је што се то обистинило, јер су све школе снабдевене свачим што се добавља посреством министарства, док ошш што је још остављено бризи општинсеој као на пример намештај и нодобно, кубури се нечито, на и кад се набави а оно је сваЕојаЕО. Овако би нешто требало и за школске зграде учинити, аво желимо да се ИЕада но^игну. Начин предавања. 1. Наука Хриш&анска. Сви учитељи у Књажевцу ову су науку предавали готово на, је л ан исти начин. Текет су учили ђаци на иамет а нревести то на ерпски, по схватању учитеља, значи што и ббјаснити га. Друкчије тумачити, рекоше ми учитељи, и сами не знају. Према оваком пре д авању, разуме се, да ми на питање: какве дугове молимо Бога да нам опрости ? — ученици одговорише: „новчане!" На против, ђаци ново-хански, врбичка и бучјансЕИ знагае молитве тумачити као прави теолози. На иитање ови .ми одговорише: да се