Prosvetni glasnik

11РИП0ВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ 11 НОВОГ ЗАВЕТА

217

остави Сауда и пређе на Давида. На ирви мах Саул је веома замиловао Давида, али је доцније страшно на њега омрзао и жестоко га гонио, што ће се и:: ове ириче видети. Баш некако у то време подпгну се Филистинци на Израиљце и објаве им рат. И Саул изиђе са својом војском пред непријатеља. Из филистинске војске појави се једна огромна људина — по имену Голијат — наоружан јаким оклопима. Овај великан говораше Израиљцима: „Изберите и ви једног човека из вашег стана, који ће се са мном огледати; па ако ваш јунак победи, нек Филистинци вама робују; победим ли ја, то ћете ви робовати Филистинцима." Израиљци се препадоше, и не нађе се међу њима јунака да изиђе Голијату на мегдан. У то време деси се ту и млади Давид, који беше догаао да обиђе своја три старија брата — војника, и донео им хране. Чује он, да је цар обећао удати своју кћер за онога, ко изађе Голијату на мегдан и победи га, јави се Саулу и замоли га, да му дозволи да он изађе том великану на мегдан, и да се с њиме огледа. Најпре Саул не дозвољаваше Давиду, јер је био веома млад и невешт у оружју; но најзад, на велику молбу допусти му. Давида обуку у оклопе, но он виде, да му ово смеће и одмах скине са себе оклоп. За тим узе своју чобанску праћку, а из потока пет округлих шљунака и упути се Голијату на мегдан. Кад Голвјат виде младог Давида, он му се поче подсмевати, па ће га онда запитати: „Зар сам ја псето, те ти идеш на мене са штапом и камењем ?" Давид му одговори: „Ти си гори од псета! Ти идеш на ме с мачем, копљем и штитом, а ја на те у име Господа Бога. Он ће те предати у моје руке, и ја ћу те убити. И тада ће се сваки уверити, да Господ не спасава мачем и копљем ..." Голијат се наљути и кидише на Давида. Давид у тај пар хитне камен из своје праћке, погоди Голијата у сред чела, и он се скљуси на земљу. Давид притрчи, истргне мач Голијатов, и главу му оеече. Еад видеше Филистинци да њихов најбољи јунак ногибе, дадоше се у бегство и нретрпише жесток иораз. За тим Саул узме Давида за свога телохранитеља, а син његов Јонатан веома замилује Давида и постане му оми-

љени другар. Кад се израиљска војска враћала после ове сјајне победе натраг, девојке су је среле са радосним песмама и свирком, певајући: „ Саул је убио хиљаду а Давид десет хиљада." Саул се наљути на Давида и почне му завидети, па чак и о глави му радити. У два маха хтео га је копљем иробости. Но Давид се сретно спасе. Саул видећи да Давида сам Бог чува, поетави га за тисућника у војсци и није хтео за неко време на њега нападати. Давид је своју војничку дужност верно вршио, а својим лепим понашањем велику љубав у војсци задобио. Саул је заложио реч, да ће удати своју кћер Мерову за онога, ко погуби Голијата, али је не одржа, већ је удаде за другога. Давид не само да се ннје љутио на овај царски поступак, но је говорио: да он није доетојан да буде царскп зет, јер је рођен од незнатне породице. Друга кћи Саулова, по имену Мелхола, заволи Давида. Кад Саул дозна за то, он обећа да ће је удати за Давида, али с условом, да Давид погуби 100 непријатеља, — надајући ее, да он не може изврпшти, већ да ће погинути. Давида срећа послужи, те у место 100 погуби 200 непријатеља. И Саул је сад морао извршити своје обећање и удати кћер Мелхолу за Давида. Саул ради о глави Давиду Мржња Саулова на Давида ипак се не ирекрати. Он заповеди своме сину Јонатану да узме неколико војника па да оде и убије Давида. Јонатан поткаже то Давиду, и он се сакрије. Другп пут Саул пошље своје слуге да убију Давида на сиавању. Но жена спасе га, спустивши га кроз прозор. Јонатан почне молити оца да на правди Бога не гони Давида. Саул се и на њега ражљутп, и у мало што га једном приликом није копљем пробо. Најзад Давид је принуђен био да побегне непријатељима народа пзраиљског, и тамо се спасао вештином претворивши се да је суманут. Око 400 рођака Давидових, које Саул протера, дођу к њему и почну се крити по гудурама палестинским. Но и тамо им Саул није дао мира. Пође е великом војском и почне их гонити. У једној пећини беше се сакрио Давид са својом дружином. Саул, не 28