Prosvetni glasnik

246

ЗАПИСИИК 171АВЈ01'

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

IX Г. Љуб. КовачевиЛ прочитао је реФерат г. Дра В. ГакиЛа ; а г. Арх. НиК. ДучиК прочитао је свој реоерат о учебнидима из науке хришћанске за, III и IV разред основне школе, које је услед ионуде од стране министарства просвете и црквених послова написао Јеврем А. Илијћ, проФесор богословије. РеФерати гласе овако : I Главном Прссветном Савету Прочитао сам дело г. Јеврема Илића проФесора, које ми је дато на оцену, и част ми је о том поднети овај извештај. „Лриче из црквене историје", које су удешене за IV разред основне школе, слажу се потдуно са нрописаним програмом; а „Христове ариче и беседе", које су спремљене за III разред основне школе имају две беседе више, него што је програмом одређено. У спроводном иисму иисап, је казао, зашто је то додао ; а ја налазим, да су те две беседе потребне, да се за њих вежу оне молитве, које се уче у основној школи, као што је то писац и учинио. Ако Главни Цросветни Савет усвоји ову малу измену у програму за хриш&анску науку, онда би с тим заједно требало учинити и ове измене: а) Требало би изоставити Христове приче „о злим виноградарима " и „о вечери " ; — прву за то, што се у њој говори само о убијању људи; другу за то што ни ту нема никакве врлине за угледање; — а преносно значење Једне и друге нриче за децу је неразумљиво. Место тих нрича могу се узети друге, простије и лакше. б) Треба изоставити и другима заменити ове- беседе Христове: „0 нравилном богопоштовању" и „о васкрсу мртвих/ Прва је тешка за III разред, а друга је незгодна још и с тога, што је везана за неудесан нример: „како се једна жена седам пута удавала, и то за 7 браће, па се иосле пита, чија је то жена на ономе свету ! У осталом, о .,васкрсу мртвих •• доста је речено у 10. беседи „о страшном суду/'' Толико о програму.

Што се тиче самога дела имао бах приметити ово ; 1) Треба изоставити чуда. Њих, истина има мало овде, али и то мало ваља изоставити, ако то пије неопходно потребно за хришћанску веру. 2. Треба изоставити имена лица и места, без којих нриче и беседе могу бити, да се не би без потребе теретило иамћење дечије; а нарочито у јеврејској историји, која и по себи има васпитне вредности. 3) Крштење Словена могло би се скратити тако, да место пет буду свега две лекције, и то у једној да се говори о Словенима православне вере, а у другој о Словенима католичке вере. Ако је потребно, може се опширније о том говорити у VI разреду уз историју српске цркве — Исто тако четири лекције о св. Сави могу се спојити у две лекције. 4) „ Бјерују" и друге молитве ваља превести и на сриски језик, — ако то не улази у словенску читанку. 5. Стал н језик, и ако је лак и правилан, треба, нриликом штампања, овде онде још дотерати, да би садржина била потпуно разумљива. У осталом дело је ово израђено методички иравилно: Свака прича и беседа садржава по једну или више врлина, које се стављају ученицима за угледање и подражавање. Врлине су свуда добро наглашене. Где је било потребно, као у Христовим нричама изведена је после сваке приче кратка поЈ^ка, и то, да би се лакше заиамтила, она је наслоњена на саму иричу; а при том је готово свуда нробрана и издвојена по нека згодна изрека, која садржава језгро целе приче, и таке су изреке нарочито обележене, да их ученици науче на памет, било то усменим нонављањем илп чешћим писањем. Начин излагања је сасвим удесан, тако, да ће ученици моћи упогребити ове књижице као интересну лектиру. Истина, било би још занимљивије, кад би се овде додале слике, као што то има већ и у руским књигама ове врсте; али биће довољно и разјашњење од стране учитеља