Prosvetni glasnik

248

ЗА11ИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ

рије оба завета за IV разред основнпх школа, разредивши то на лекције ио плану. Овај начин нисања учебника за црквену историју могу с великом иохвалом ирепоручити, као што сам и прошле године у нримедбама на програм хришћанске науке за средње школе напоменуо, да се по оваком методу напише. Мали ће ученици много лакше учити из учебника, који је овако написан, јер им неће бити сухопарно и неразумљиво оно, што уче. И овде је језик чист и правилин, а с тим лак и популараи. Исиравке, које би се имале учинити, ове су : по што је у почетку испричано стварање света и у њему свега, што се находи, за 6 дана; писац је одмах прептао на потоп и Ноја. Те је тако остала велика празнина у учебнику. Да не буде такога скока п празнине, ваљало би испричати у кратко о Адаму и Јеви; па ио том прећи на потоп и Ноја. Није требало никако изоставити ни причу о Авраму, Исаку и Јакову, јер су ово најбољи патријарси старозаветне цркве. Особито Аврам, који се спомиње и у јеванђељу у иричама Христовим. На 32. и 33. стр. у причи 23, да се изостави завршетак, јер је доста оно, што је напред казано у тој причи н. пр. епископ, свештеник и ђакон. На 33. стр. прича 24 могла би са свим изостати, по чем је тешка за ученике основних хпкола. Или да се пренесе у V разред. Приче: 36., 37. и 38. на стр. 50—54 о св. Сави српском, могле би се свести у једну или највише две. Ну нисам противан да остану и овако. И у овоме. учебнику да се, ако ће и ситне, правописне погрешке исправе, н. пр. анђео и девојка да се не пишу с иочетним великим словима и т. д. по што то нису властита имена* Благдан м. празник и т. д. Ваља ми наноменути још и то, што је највредније, да је у беседама и причама у оба ова учебника с краја на крај сачуван дух јеванђелски и црквени с иоуком и моралом. А то и јест језгра ове науке.

Завршујући овај кратки извештај, мишљења сам, да се оба учебника нриме : 1 за III, а 2. за IV разред основних школа. А писцу да се да обилата награда. 6. Јуна 1884. год., У Београду. Редовни члан Главног Просвемог Савета архимандрит Усвајајући мишљење г. г. ре®ерената у погледу измене нрограма из науке хришћанске за III разред основне школе, Савет је одобрио учињени додатак двеју беседа Христових : „о вери" и „о молитви", и усвојио предлог да се беседа о васкрсу мртвих" или сасвим изостави или другом замени. Пошто су за тим примљене још неке мале нримедбе г. г. ре®ерената, које су усмено иисцу саошнтене, Савет је на основу предлога г. г. реФерената одлучио : Да се „Приче и беседе Христове" за ученике III разреда и „Приче из црквене историје" за ученике IV разреда основне школе приме као гаколске књиге и да се штампају о државном трошку, а да се писцу у име награде за труд даде 120 (сто двадесет) динара од штампаног табака. Кад су се читали реФерати и кад је решавано о овим учебницима пословођа није био присутан, пошто је он писац тих учебника. Овим је састанак закључен. САСТАНАК ССХХХ]? 20. Јуна 1884. год. у Београду Били су: председник Дим. Нешић; потпредседник Ст. Д. Поповић; редовни чланови; Јос. Педић, Драг. Милутиновпћ, Арх. Нић. Дучић, Љуб. Ковачевић, Др. Лаза Стевановић и Јеврем Илић; ванредни чланови: Јован Ђорђевић и Др, Павле Стејић. Пословођу вамењивао Јевр. А. Илић. I Прочитан је записник 233. састанка и ношто је учињена једна мала измена код последње тачке записник је примљен.