Prosvetni glasnik

276

ЈЗАСПИТАН-6 КАО НАУКА

веденим Фактима и резоиовањима убедио читаоде ове расправице да и на другим планетама може да има живих бића. Моја је екромна жеља била, кад сам се латио овога посла, да скренем пажњу на Факте, и да читаоце побудим да поразмисле о овоме предмету: а њина размишљања, жељна хране, учиниће те ће заинтересовани читаоци потражити да што више сазнају о животу на осталим нланетама. Ласкам себи да сам читаоце барем, колико толико, извео из равнодушности што се тиче овог

питања и побудио их да поразмисле, да ли заиста није наша земља једина планета на којој има живота. Радоваћу се ако добијем супротне разлоге, како би.се ово питање показало свету што чистије и јасније, да се има што чистији појам о томе предмету. Оволико за сад предајем јавности те да истављено питање по могућству популаршпем и расветлим.

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^ДхЛЕКСАНДРА јзЕНА

(Наставав)

Улога мотива: чула чула добивена задовољства,

Кроз чула добивена задовољства, болови или неприЈатности, то су наЈраниЈИ, наЈсигурниЈИ ако не и најачи мотиви. Сем њихове улоге за самоодржање, она су најбољи и највећи извор задовољствима животним. Кад се чула посматрају по њиховој осећајној страни или као бол и радост, онда највише пада у очи непотпуност у подели на пет њих. Јер и ако су њих пет доиста најважнија врата — у колико се то тиче знања или интелекта кроз која дух прима утиске, опет се примећује нека непотиуност, кад се чула стану посматрати са чисто осећајне стране као прцјатност и непријатност. Нека наша најинтезивнија задовољства и болови ничу из региона органскога живота: варења крвотока, дисања и миншћних нервних радња или повреда њпних. Међу тим баш осећања, која из овога региона постају, имају врло јакога уплива на човека, и остављају јачега трага за собом но можда и која друГа. И одиста готово све казне, које спадају чисто у телесне, сиадају у обим ових органских осећања. Шта друго и чини казну страшном него то, што она баш управо грози

Оне су оно исто нам у великоме

животним радњама организма. у маломе, што је и оно што живот одузима. Мишићна је система на пример седиште великог броја чулних осећања како за бол плп непријатност тако и за радост или пријатност: пријатност у здравом занимању и вежбању, а непријатност кад нема тога, или кад наступи умор у мишићима. У младости су како сви мишићн тако и чула врло живахна и свежа, иа с тога су све радње, које са њима стоје у свези, од великог уплива на пријатност и непријатпост; а ово опет зависи од органа за мишићне радове, и због тога они стоје у тесној вези са уживањем и патњама. Свежим и живахним органима дати довољно прилике за подесан рад, то значи задовољити их; а то чини те се осећа нека пријатност, која јепосеби већ једна врло примамљива награда. Исто тако иостаје ненријатност и мука, ако се свежим органпма не да довољно иоља за рад. Још већа непријатност и несносност ностаје, кад се органи прекомерним радом оптерете, или другим речима, кад се органима да више и тежег посла него што онп по својој снази могу извршити. Наше казне крећу се у два облика бола: код млађих блажији об-