Prosvetni glasnik

КАРЛКТЕГНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

283

позивао народ у борбу да брани слободу, отаџбину, веру и све оио што му је мило и драго и да се освети Франачкок краљу. Народ је се одазвао Витекинду и у Мају месецу Еарло је већ морао наиадати на Саксе. Они ; су се били улогорили у пољу, а Еарло на брдима. Борба је била очајнИчка и 'Сакси су; се тако храбро борили да се Карло морао' новући натраг да тражи још војске. Али повлачећи се натраг, он наиђе на другу саксонску' војску која је такође" стајала под заиоведништвом Витекиидовим." Франди"су били'в*ешти у рату и бољб" наоружани, јер је сваки "имао" шлем и гвоздени оклон.' 'Код'* Сакса на против имали су то* само пајбогатији', јер 11)11X0 ва земља није била -»'мо аха гвожђем. Али опи су се ..вадали _,вшне у своју љубав према отаџбини него .Ј гвожђе. За ту љубав према слободи и отаџбини скупо ; су платили. У боју их је остал<1 мрпш.х шес.т.хиљада,. а остали су утеквв. <!Л ојт & (Ш замјијод дк [ ј ; јц нЛитзби' ;»1 чјш 5. Прича о Ветикиндовом замку ; „ Карлб 'се повучђ сад источно са сжојом војском према Вите.шндом,м„ за$ку. и хтеде га освојити. Но Витекинд је био лукав и умео је Франке преварити' Они нису били ради пападати главну војску Сакса, * поштО и Витекинд, кога су се јако бојалш беше тамо. Саксонска војска била је подељена у два 'градића и Франци никако не могаху дознати у коме је од њих главна сила. "Витекинд зановеди да се његовом коњу преокрену потковице и он је ноћу одлазио од једног гЈтдића до другога. Кад су Франци

мислили да је он отишао од једног градића онда је он био у њему и они су скупо илатили ако су на градић напали. При том су Франци били у гблемој бризии' јер им је требало много хране, а околина је била сва опустошена. У овој невољи један свештеник (из ОснабриКа) смнели једно лукавство. У једноме оД она два гр&Дића (код Шаћј биле су две сестре а сроднице Витекиндове. Свештеник поручи обема овима жепскињама, да" ће оне цео свој Живот у најбољој срећи ировести у Оснабрику, ако јаве, кад Витекинд буде из * града отишао. То се сестрама учини веома пОвољно и оне се договорише да Францима учине по жељн Једног јутра у зору угледаше они'"уговорене знаке на томе једноме градпћу, који су им казивали, Да је Витекинд отишао, и одмах са/свом снагом нападоше на градић и отпочеше рушити и палити. Кад се Витекиид повратио замку, одмах пОзнаде подозриве знаке и окрете коња у бегство. ФранцИ, који су га угЛедали 'гонилису га и све витне пристизали.'"На једном месту пута" којим је бегаој начињена је' била" нреграда и кад Витекинд беше до ње дошао били су Франци већ пристигли. Његов добри коњ звао се хаж и он га нагна на преграду. Коњ скочи и Витекинд беше спасен. Али он виде, да је све из губљено и да му више нема, опстанка у Саксонији ; с тота побеже он даље и предаде се Сигфриду, данском краљу. (Наставиће се)

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА (УДЕШЕНО 3А ШКОЛОКУ ПОТРЕВУ)

(Настапак)

Пророк Јона Прекрасна варош Ниневија, беше и велика и многољудна. Но становници њени беху са свим покварени и нису веровали у иравога Бога. Бог заповеди пророку Јони, да иде у Ниневију, и да

каже становпицима, да ће сви нрбпасти за своја безакоња и неваљалства. Јона ' се нобоја да извршн ову заиовеет Божју, па не хте да иде у Ниневију него се упути лађом у Таре. Подигие се жестока бура на мору. Људи што су били на лађи, почеше 36*