Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛ11КЕ ИЗ ОИШТБ ИСТОРИЈЕ

282

рац новог времена, н учинио је, те је он иостао средсредна тачка од које су остали народи иримали установе и законе као светлост и тонлоту од неког сунца. Прво велико дело, које је Карло извршио, било је уједињење ломбардског царства са Франачком државом. У то време иостала је нрича „0 гвозденом Карлу." Друго главно дело било је иреобраћање у хришћанство и иокорење Сакса. 2. Ирмензул Године 772. Карло Велики држао је народни сабор у Вормсу и иреставио му, како би било вр./1 о корисно и богу угодно, да се покоре Сакси и у Христову веру преобрате. Сабор одмах одобри све његове речи и војску, која је за тај носао потребна. Са том војском продре Карло у слободну саксонску земљу и одмах освоји главну варош Ерезбург. Одатле продреше Фраици даље у једну свету шуму, и ту нађоше неки стуб, који Сакси поштоваху са иуно страха и поштовања. Тај стуб био је дебло од дрвета, које се нод ведрим небом подизало врло високо, а Сакси »су га називали ћ'тш-8ц1 а то значи стуб који све носи. Може бити да су Сакси код овога стуба, који држи целу васиону помишљали иа једног Бога или полубога. Овај Прмензул одмах беше оборен. Тако Карло без муке продре до Везера; тамо направи мир са Саксима и они му морадоше дати таоце. 3. Победа Сакса над Еарлом У Саксонији живео је у то доба један врло знаменит човек, који је био из једне чувене породице. Он је био побегао из своје земље. После неког времена врати се он у отаџбину и побуни Саксе да откажу послушност Карлу. Карло није знао о томе још ништа, али је био добио вест, да су се побунили Словени, који живе на реци Елби и Сали и да иустоше, пале и убијају на све стране. Карло одмах заиоведи двојици својих војвода да сакупе војску у источној Француској и Саксонијц и да казне дрскост разбојничких Словена. Кад су Карлове војводе са својом војском прешли саксонску границу,

онда дознадоше да је Витекинд побунио Саксе против Франака и да су онп готови за бој. С тога одусташе од свога похода против Словена и са Франачком војском одоше у предео где су се Сакси искупили били. Уз пут им се придружи војсковођа Дитрик, један сродник Карлов. Северно од реке Везсра и иланине Синтела били су се Сакси удогорили. На јужном огранку планине улогори се Дитрик. а друга двојица војсковођа пређоше Везер, да би тако лакше брег обишли и улогорише се на десној сграни реке. По том су ова двојица војсковођа држали ратни савет (договор). Они су ту нашли да ће сва ратна слава прииасти Дитрику, ако с њим заједно нападају. С тога решише да сами нападну Саксе. Њихови војници узеше оружје и пођоше на Саксе, али не као на непријатеље који су стајали у бојном иоретку, већ као на ненријатеље који беже. Без икаква поретка хитао је сваки на Саксе и то онамо куда га је његов коњ носио. Тако су Саксе напали без икаква плана и борили се без икаква плана. Док су се онп тако борили, Витекиндова се војска борила уредно тако, да је великп број Франака остао на бојном пољу. Они који су се избавили пређоше реку и побегоше у Дитриков логор. Осем војске погинула су и обадвојица војсковођа. Кад је краљ Карло све ово дознао крене се он са големом војском у Саксонску. Али тамо је већ био ред повраћен ц сваки се био вратио својој кући. Карло нареди да се искупе сви најодличнији људи из целога народа и захте да му нокажу онога, који је нроизвео буну. Сви једногласно именоваше Витекипда, који је већ одавно био иобегао Норманима. Али Карло одабра и поби преко четнри хиљаде људи, који су се били придружили Витекинду. Ово крваво дело извршено је у Вердену. 5. Витекинд потучен Сакси нису могли заборавити на крваво дело које је Карло извршио у Вердену. Одмах друге године цела Саксонска подиже се једнодушно противу Карла. Витекинд је догаао опет у своју земљу и пројурио свуда и на све стране. Он ^е