Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОДСКИХ НАДЗОРНИКЛ 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

33

истога члана 16 — где се онако јасно веди да: „чланоне одбора бира на две годипе одбор нолитичке општине у којој је школа, свагда ио свршетку школске године." На тај начин уклоне се стари одборници 1Гли кмет на неколико недеља пред испит; ови нови почну тачно да врше прописе чл. :}9., иа онда пред излазак веле , да бивши иредседник или одбор није хтео да ради, те еу га зато изменили, иак Ке од сада иКи све боље. —■ Овакој болести нема пречег лека, него да старешина срески потражи свагда и сам рачуна о раду школског одбора, кад год се нађе у дотичној општини, као што то чини честити срески начелник у В. Орашју, г. Барјактаровић, по своме срезу. Он и без пријаве учитељеве заиште где год дође од председника записник школског одбора, те попрети да ће га казнити, чим опази да се не врши оно што прописује школски закон, пак сад лепо назе нредседници на све своје дужности. II Оцене о раду и уснеху појединих наставника и чистоћи у школи нрилажу се овде под \|\ Из овога списка увидеће г. министар, да је од 51 наставника у целом округу добило оцену

одличан њих

20,

врло добар њих

18,

добар њих

9,

слаб њих

3 и

рђав

1

51.

Према овоме успех је у онште врло добар. Оне наставнике, који су добили слабу или рђаву оцену, не може ништа иЗвцнити; они су тако запустили и уназ.адили омладину, која им је новерена ради васпитања и наставе, да ја не могу на ино него предложити:

да се казне нремештајем без права на селидбене трошкове — за немарно вршење своје дужности у гаколи — према- чл. 63 и 65. закона о основним гаколама, а на њихова места да се поставе одлични и врло добри учитељи, како би се ма и с муком могло поправити оно, што су они покварили својим нерадом. У Дубони не зна ни једно дете у 1 разреду читати ; према томе тај разред није ни иостојао. У осталим разредима није се рад удешавао нрема нрописаном програму. Учитељ вели, да се њега не тичу програми, јер он неће „шаблонски" да учи. Он — вели — зна, шта је деци најпотребније, па то их и учи. Резултат мога бављења у овој школи свео се на то, да ми је апсолутно немогуће било записати икакву оцену. У Ковачевцу нашао сам махом, да су паметнија деца, која су више одсуствовала, а све глунља, која су уредније ишла у гаколу. У Скобаљу нисам могао ништа одлучити о прелажењу деце у старије разреде. Деца из III разреда читају слабије него на другом месту деца из I разреда. Нашао сам једнога ђака у II разреду, који ноказује деци из III разреда оно, што она не знају. Преврћући уписни протокол, нађем да је исти ђак — по имену Милорад Јованов1гћ — пошао у школу 1878. године, па је те године школске и свршио I разред; године 1881. пошао је опет у школу да замени млађега брата, па је 1882. опет свршио I разред. 1878 записано стоји да му је 7, а 1881. да му је 8 година. 1882-3 школске године није било иснита, те су деца остала и ове године у истим разредима. И тако ће ■исти ђак Милорад, чиј школски друг иде у II разред гимназије смедеревске, доћи на годину тек у III разред основне школе.

5