Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

35

њихова оцена; а ако се они не слажу онда решава она страна, на којој је изасланнк средње школе> а ревшор одваја своје мњење у протоколу са разлозима. Тако утврђене оцене уводе се одмах у протокол, што га потписују сви чланови комисије и чланови школскога одбора. Ученицн, који падну на томе исниту, понављају IV разред, а остали нрелазе у продужну или вишу основну школу, или у ередњу школу онога места без пријамнога испита. Ако се и не би овај мој предлог примио у свој потпуности, ја молим да се ова тема упути Главном Просветном Оавету, па да он даде своје мњење о томе. V 0 отварању нових школа и IV разреда 1.) Ове школске године има се отворити и IV разред поред она три, што постоје: У Малом Орашју, у Ковачевцу, у Рабровцу, у Водицама, у Баничини, у Марковцу, у Лугавчини и Дипама. 2.) Да се отвори виша основна школа: у Азањи и Смедереву. 3.) Да се отворе продужне школе: У Оелевцу, Кусатку, Паланци, Милошевцу и Оараорцима.

VI 0 одвајању разреда. 1.) Од садашњих наставника један да узме I и II, а други да узме III и IV разред. 2.) У Ратару за I разред да се постави нов учитељ, а садашњи да узме за ову годину II, III и IV разред. 3.) У Отаром Хаџи-Беговцу: да садашњи учитељ узме I разред, а да се постави нјв учитељ за II, III и IV разред. 4.) У В. Плани : да садашњи учитељ узме II, III и IV разред, а да се постави нов учитељ за I разред. 5.) У Вел. Орашју: Да се постави нов учитељ за I разред, а II, III и IV да се даде или садашњем, или да се и ту постави нов учитељ. Овршивши тако овај део свога извештаја, обећавам, да ћу до ноловине Августа снремити и део/ у коме ћу изнети примедбе о методи предавања сваког наставног предмета у свима школама које сам прегледао, јесам 27. Јула 1884 год. У Београду најлонизнијп ^ДИМИТРШЕ јГОСИТП. проФесор учитељске школе и изасланик г. министра просвете за преглед основних школа у округу смедеревском. \ «•4—Ф

КАРАНТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по ј^. јЗ. ј"*РУБЕ-У) (Наставак)

6. Витекинд постаје хришћанин. И ако је Витекинд побегао , опет се Сакси не покорише силноме Карлу. Они су и даље продужили борбу за сло- ! свом његовом силом није у стању, да Је5* боду, јер су Франци пустошили неирестано земљу ватром и мачем. Али ипак Карло је на послетку увидео, да са