Prosvetni glasnik
О ВЕЖВАЊУ
49
исто тако, и још више, вежбање сиве супстанце у цеитралној нервној системи. Овом нростом наноменом шведска је гимнастика осуђена. Она може вежбати мишиће, али учинити, да сложени покрети иду лако, не може никако. Она може, чисто теоријски узевши, развити ноједине мишиће до лавовске снаге, а да жртва такога вежбаља не научи ни да иде. Она је, по томе, само за лекарску употребу, да се поједини мишићи или групе њине (иошто је врло тешко један митнић кретати сам по вољи) одржавају или повра^ а ЈУ У радно стање. Што се тиче сада немачкога и енглескога вежбања, то из наших посматрања физиолошких излази, да ово друго још боље одговара цељи. И кад би крајња цељ била постати мајстор у трчању, скакању, пузању, у игрању, борењу и јахању; у пливању, веслању и клизању, то ништа бол^е не би било, но одмах дотична везивања радњи у ганглиским ћелицама извршити вежбањем, и без оних цретходних и средњих ступњева који се находе у немачкога вежбања. Али немачко вежбање није боље само за то, што, с најпростијим направама и независно од спољних ногодаба даје прилике за вежбање питомцима свих сталежа и свакога доба узраста. И није оно само везано с наравственом збиљом занона и трудбе коју усавршавање себе иставља као идеалну цељ своју, без обзпра на практичне користи отуда, чиме се и одликује духовно образовање што га дају гимназије иемачке. Него оно неноречно боље развија подједнако и свестрано, но што је то могуће онде, где се, као у Енглеза, поједини, идући за својим одређеним склоностима страсно одају вожењу по води или јахању на коњу игрању или пењању на брда. Тело, извежбано по немачкоме начину, има ту
превелику добит, што је, с готовим нокретима разним, сиремно за сваки ноложај који оно кад заузима. Оно личи на добро извежбанога математичара, којије кадар да разреши сваки математички задатак. Пустимо на пример енглескога и немачкога младића да трче једним путем и да паиђу на какву прегратку. За цело ће Еиглез почети ма како да се пуза те да прескочи. Немац ће, према висини преграде, или прескочити, или ће се иети и он, или ће застати, размислити, па обићи. И нншта не смеће немачкога гимнастичара, да од своје теоријске извежбаности корача даље ка свакојаким ирактичним Формама вежбања, јер је он научио како се учи, те да тиме развије ону природну своју наклоност за уметности и окретности којима се Неици одликују. То нам доказује и оно, што наше гимназисте по лабораторијумима достигну врло брзо своје другове реалце. Према свему томе нема сумње: да је немачко вежбање, својом мудром смесом од теорије и практике, најбоље и најсрећније решење нитања, које је од Русоа па све до данас занимало педагогију. Њиме је оно, скоро можемо рећи, и свршено. То је истина, коју данас нико не пориче, али чијује Физиолошку основицу тек мањина разумела. Тако звана редна вежбања ми не убрајамо овде, у немачко вежбање, јер су она претходеа спрема за егзерцир, и чини ми се да им је место још у дечијим багатама. У сазнавању закона у вежбању од • Мила Кротонског и његовог славног опита на телету иије се учинило ништа. Почетак је и овде учинио поново основалац ПсихоФизике Фехнер. Он је два месеца сваки дан дизао и спуштао два ђулета од 9 1 1 2 Фуната но такту једне секундске шеталице од колена па до више главе, 7