Prosvetni glasnik

КЛРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

9 9

моста, коме су даске биле труде. Даске се изломе и више од двадесет људи заЈедно са царем скрхају се д.оде. Срећом нико не нострада. Да би се гато више могао одати Богу на службу, он подели своје велико царство међу три сина: Дудвигом, Лотаром и Пииином. Најстаријем сину Дотару даде царску титулу и узе га за номоћника. Пинину поклони власт над Аквитанијом, а Лудвигу даде Баварску и земље у којима су живили Авари и Словени. Али то се многима нчје допало, а највеће незадовољство јавило се у Италији. Епископи и већи чиновници у Италији говорили су синивцу Лудвиговом, како му је стриц учинио при деоби голему неиравду и наговарали су га да се оцепи од Француске. Али пре него што је његов синовац и сакуггио војску, крену се Лудвиг против њега, и сви који су га наговарали оставише га. Тада сиромах намесник паде пред ноге своме стрицу и мољаше га за милост. Али царица која је хтела да један њен син добије Италију наговори свога слабог мужа те свога синовца ослепи. На три дана носле тога, од мука које је трнео, умре спновац Лудвигов и он не имађаше нигде станка ни мира. А кад на скоро по том умре и царица, онда је он дрхтао од казне божје. Да би за добио божју милост, он је давао небројено благо цркви и сиротињи. После тога даде он Италију своме сину Лотару да њоме управља. 2. Ворба са синовима Све кајање удовог цара није га могдо задржати да не тражи најлепшу жену у целоме царству. Најбоље му се допала Јудита, кћи једнога племића, који је у Швабији и Баварској живео на своме великом имању. Он узе лепу Јудиту за жену. Она је умела тако лепо постунати у свачему, />а је цар био готов учинити што год она хоће. Сав свој живот и своје мисли по-

клонио је њој и спегатенству, а своје велико царство заборави. Народи који су живели на граници, већ су видели да мач Еарла Великога виси у присенку и са свију страна нагрнуше на његово царство. Нормани су са својим дађама крстарили по обалама Фландрије, на југу су Арапи продрди преко гапанске границе и метали све иод нож и ватру, а са истока су се спремали Словени. У исто време гра®ови (управници области) гњавили су народ, узимали земље и новце, и у свему радили као да над њима и нема никаква госнодара. У такој самовољи сваки је мисдио на то, да себи нађе правде како зна. Земља се напуни разбојника и отмичара. Ади при свем том цар не узе мач, већ је тражио да кајањем и модитвом умилостиви гњев божји. Године 823. роди му његова друга жона сина Карла (који је ирозват ћелави). Ои га је волео вигае од свега и његова жена Јудита иаговоЈШ га да за љубав свога синчића одузме један део царерине од синова из првог брака. Тада се разјаригае сва три брата и заборавигае, да је онај, који је хтео узети део царевине, њихов отац. С тога се кренугае против њега као непријатељи. Народ се ужасну овој безаконитости, а великаши ликоваху у миру. Цар је такође искунио војску, али синови су је поткупили и кад је дошло до боја његова војска пређе његовим синовима и они ухватише оца. Јудиту су затворили у манастир, а Лотар који је од све браће био најбезбожнији, предаде оца свегатеницима да би га наговорили да се откаже царства и да се покалуђери. Али свештеници се сетигае како им је цар увек чинио добра, и како ће им и у будуће бити. С тога навалигае на два друга брата, Пипина и Лудвига, а и народ наговорише да жали цара, те се он опет поврати на престо. Тада прогна он Лотара у Италију