Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОТЧ

'ПИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛаМА

159

лован човек —, то нам је све што имамо од средстава за земљописну наставу! У неким школама нема ии карата потребних и нрописаних. Докле год све шко.ае не добију најпотребнија средства за наставу ове врсте, учитељи уиутстава а ђади добрих учебника, дотле из земљописне наставе у ствари не може ни бити потпуно ваљаног успеха. Норед овога, успеху из земљониса стоји на путу и то, што у сгаријим разредима има нрилично материјала, који не може тако лако да се сав обради како ваља. Ово важи и за наставнн материјал прве године продужне школе. Изгледа до душе мало, кад се каже: срнске земље и балканско полуострво. Али док се то изучи темељно и методски, док се слично групише и док се о свему добије јасан и тачан појам, треба много н миого врсмена. Ако ли се хоће, да знање земљонисно буде, не жива књига: предела, народа и њихових особина и радњи, већ мртва читуља: река, иланина, вароши, народа итд. птд., онда се све прописано може заиста много пре постићи. Само је питање : имају ли деда какве користи од таквога знања, н докле ће знати то, што су бајаги научила. Ваљало би промислити добро о наставном материјалу вз Земљописа, па узети оно што је најпотребније и што се заиста може и обрадиги. „Боље је и мало па добро, него више па рђаво." 6. Сриска Историја предаваиа је онако, како и треба да се предаје овај предмет. То најбоље показује резултат усиеха из овог нредмета, и личио уверење које сам добио слушајући и пропитујући ђаке. Што је нз српске историје ове године постигнут бољи усиех, него пр. школ. године, највише је узрока — по мом немеродавном мишљењу у томе: што је историјски материјал сада подељен на два разреда, те се у једном чини — унеколико — припрема за други; што је преглед историјски дошао у (IV) старији разред, и што има ручних књпга за учитеље, којима могу доста добро да се нослуже при састављању предавања. Но опет ми се чини да се од ђака из IV разр. много захтева, ако се мчсли да они морају знати до ситница целу срнску исторпју, па чак и о оним жупанима из „првог доба" или о оним „метежницима" пре Немање, као и другим незнатним жупанима. По мом мишљењу, из српске

историје ваља узимати само оио, што поучава и челичи карактере, јер се српска историја као наука не може нредавати у основној школи. Историјске слике, историјске карте, добра упутства за наставнике и учебници за деду (са сликама), знатно би утицали, да се историјска настава још боље и уснешнпје предаје. Из Оиште Историје много је узето материјала за I год. продулше школе. Напоменуо сам већ једном, да је врло добра економија са наставним материјалом. За што прописивати оно да се сврши, што се заиста по захтевима педагошким никако свршити пе може? 7. Познавање Човека прописано је да со, предаје у два разреда (III и IV), и то у једном разреду „спољашњи онис", а у другом „унутрашњи делови" са дијететиком. Овај је предмет предаван већином развијајућом, а ионегде и комбинованом методом. У главноме постигнут је добар успех, према спреми наставника и средствима за наставу из овог предмета. Једно што је обим из овог предмета за III р. мали, а друго што сам противан цепању овога предмета на два разреда, мислим да би добро било да се бар одсад предаје само у IV разреду. Кад се говори о снољашњости, нека се говори и о унутрашњим деловима, јер је човек — па и његово тело једна целина. Радња једних органа не може се ни замислити без везе са другим органима и њиховим радњама. А кад се нешто мора ириЈјОдно спајати, за што да се раздваја вештачки? Дакле : ја мислим да се нознавање човека предаје у IV разреду. Овим би се добило, јер би се — сразмерно — са мање трудбе и учитељске и ђачке ностигао, ако не бољи а оно бар исти успех. Само би се ваљало постарати, да се добију модели разних органа човековога тела (бар најглавнијих и најсложенијпх), и иовеће (масним бојама израђеие) слике спољашњих и унутрашњих делова. Ваљало бинаставницимаобратитипажњу да предају и о храни, пићу, ваздуху, оделу и стаиу. 0 томе се слабо што предаје у многим основ. школама. Ваљда се мисли, да то и не спада у „познавање човека", или боље да се изјасним: у поуку о чувању здравља човековог. Што није постигнут из овог предмета иовољнији усиех, није кривица до самих настач-