Prosvetni glasnik

158

■« иЗвештаји школских НлдЗоРникА о основним школама

препуна „ђерманизма" и застарелих израза, а и садржина јој ниуколико не одговара садањем програму. Њоме се чини школи више штете него користи. Мало је боља од ове читанке и читанка за III разред. За предавање „граматике" ми готово немамо ни упутстава ни учебника. Досадањи учебпик „мала граматика" није за децу, јер је и непотпун и пеметодски написан. Упутство за предавање срп. јевика, које је израдио г. К. II. Шаичанин, може у неколико да послужи као упутство за наставнике. Али неопходно је потребно да се израде за сваки разред и упутства и учебниди, који морају бити у тесној вези, као што је израдио г. Ст. Д. Иоповић своју рачуницу. Чудновато ми је врло, што се већ не учини потребан корак, да се — по одлуци просв. савета — досадање рђаве читанке замене са бољима, него се наставници нринуђавају те сами чине избор у читанкама. В. Слоиенски Језик предаје се — познатом методом, — али готово без цељи. За две године — са одређеним бројем часова — једва се може научити толико, да се правилно и лепо чита. Па и то је много. 0 стварном разумевању не може ни бити говора, јер је за децу овај језик мртав и неразумљив. Чују га по који пут у цркви, н то само читање већином неправилно, то је све. А и сами учитељи, нарочито они који су мање учили, слабо разумевају словенски. У осталом није баш ни лака ствар преводити појезију правилно. Појезија се тешко казује у прози. Мислим да досадање иредавање Слов. Језика у основ. школи нема цељи, јер се само троши време око њега, а нити се научи правилно и лепо читати, пити се зна што нревести. Ако се мисли овај предмет оставити због гимназија, онда бар треба дати прилике учитељима да сами изуче овај језик, и вала израдити добре учебнике за децу. Досадањп слов. буквар — из кога се предавао словенски језик не вреди баш ништа, јер је тако написан као да деца долазе од кућа са неким знањем слов. језика! 4. Таун. Овај је предмет иредаван хајристичном методом. 0 успеху из рачунице и ове годиае могу иохвално да се изјасним. Што је ваљан резултат постигнут, учинили су они исти узроци, које сам навео и у лањ- I

ском извештају. Важност рачуна с Формалне и материјалне стране, позната је свакоме иоле образованијем и иаметнијем човеку. Потреба рачунања у разноврсним радњама и утицај рачуна — нарочито усменог — на развијање памћења, гоне сваког наставника да овај предмет својски нредаје. С једне стране ове околности, а с друге стране: ваљана упутства и добри учебници, као и добра средства за наставу овог нредмета, узрок су те је ваљан успех из овог иредмета. Цало ми је у очи ове године, да неки број — старијих — наставника није довољно вежбао ученике у усменом рачунању, А давао јенревагу писменомрачунању, мислећи ваљда да је ово потребније! На неколико места и то код бољих старијих учитеља — нашао сам стсцзи начин писменог рачунања. Тако су везани за стари начин нотнисивања броја испод броја — без икаквих рач. знакова, да их човек не може лако од њега одвојити! Све се боје изаћиће друкчији резултат, ако се друкчије ради. Па и кад се упита ђак: може ли то и друкчије да се изради, наставник се пожури са одговором: овако су деца учила, овај је начин лакши. 0 колико је велика моћ навике! Добро би било, кад би они децу навикли и на оба начина, јер случајно се може искључиво — по некад захтевати нисмено рачунање са знаковима. 5. Земљоиис. Овај је предмет предаван но програму, методом развијања. За предавање земљописа и јесте најподеснија ова метода, јер ваљан и практичан наставник слабо има шта да казује, кад упознаје децу са најближом околином. Разуме се да се ова метода мора да комбинује са другом, кад се ученици одведу — у предавањима — у удаљеније и непознатије пределе. Успех је из овога предмета у нижим разредима бољи него у старијим. Узрок је у неколико до наставног материјала, а у неколико и до средстава за наставу. За добро предавање земљописа, неопходно су потребна помоћна средства, а на нрвом месту: ваљане и разнолике карте, рељеги и слнке, које ће деци представити: поједине пределе, вароши, планипе, реке и пароде у њиховој ношњи, биљке, животиње итд. итд. Еод нас свега тога готово нема. Ако имамо по коју утрпану и нетачну карту — коју једва може да чита и разуме шко-