Prosvetni glasnik

172

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

купиле велике гомиле људи и сви поздравише свога краља узвиком: добрб иам дошао. Пошто се договорише јуриуше Сакси на дански логор. Борба је била очајна, ма да је непријатеља било много вигае. Али Сакси су се борили за своје отачаство м своју сл_ободу, а предводио их је краљ, који је куражношћу, памећу и храброшћу свима давао примера. Данци су били побеђепи и морали су се повући у свој утврђени логор. Али Алфред пође за њима и опколи нх са свих страна. Данцима нестаде хране и они замолише АлФре,!,а- да их пусти у њину земљу, обећавајући да се никад неће више вратити док им он не би донустио. Ал®ред им је испунио молбу и они су одржали уговор. По њихов краљ учини јога негато вигае. АлФредово дс>бро срце јако је утицало на данског краља и разговарајући се вигае пута с њим, он изјави да жели 110стати хришћанин. Није протпло дуго па се дански краљ крстио са својих тридесет људи и сам АлФред био је кум. По том испрати он данског краља са богатим даровима и даде му на уживање источну Енглеску. Од то доба остао је Ал®ред увек победилац. Једном су навалиле две нове војске али се он постарао и набавио лађе, па им изађе на сусрет на море и потуче их. Други пут он опет сусретне једну данску Флоту и готово иола лађа уншпти, тако да су Данци у осталим лађама пали на колена и молили за милост. АлФред их је тако застрагаио, да је Енглеска од тада дуго времена била на миру. Данци су тада радије игали на друге земље, које нису имале тако храброг браниоца као гато је АлФред. Нарочито су Норманима задавале страх АлФредове лађе, које је он правио друкчије него гато је тада обичај био, јер су биле много веће и са више весала. Шта више АлФред је добавио вегате морнаре, који су његовим лађама унрављати знали.

8. Радови у миру Пошто је АлФред осигурао своју земљу од непријатеља с поља, прва му је брига била да је уреди унутра и да је осигура добрим законима. С тога заповеди да се изради једна збирка закона, које су пређе мудри краљеви народу прописмвали. Ове законе проучио је он са својим саветницима. и није их много нреиначио, јер је говорио, да не зна како ће се те измене допасти народу, који се већ па те законе дугим временом навикао. Нарочито му је била брига да се правда тачно вргаи. С тога је сам пазио како судије суде и да ли се то суђење подудара са законима и обичајима његовог народа или не. Једном је за годину дана казнио смрћу четрдесет и четири судије, јер се доказало да су криво своје нресуде изрекли. 0 тога је захтевао од судија да они приљежно изуче законе свога народа. Еао најважније правило код свију кривица (преступа) задржао је стари немачки обичај (предање), да свакоме суди онај који му је раван. За то је јога тада као и данас бират поротни суд од дванаест људи, који су имали да изреку је ли оптужени крив мли није. Овај закон о пороти, који је у прва времена био у обичају и код других народа, остао је само код Енглеза дуго времена као понос. Оии су у њему налазили најсигурнију заштиту против сваке самовоље. АлФреду је остала несамртна слава што је овај закон код свога народа утврдио. Но АлФред је хтео да утврди мир и сигурност, а да Англосакси не могу избећи осуде. С тога је промишљао о томе, како би најбоље могао стати на нут свима насиљима и разбојништвима. Њему се учинило да је најзгодније да сами Англосакси одговарају за свако зло, и то на овај начин. Он је своју земљу поделио на гра®ства, граФства опет поделио на сто делова, а сваки овај део на десет делова. Сваких