Prosvetni glasnik

181

тељи Христови, и тд им ишрича сам слепац како је ово чудо учињено, тада Фарисеји послаше човека да пита родитеље слепчеве, да ли је он заиста њихов син, и како је он излечен ? Родитељи признаду да је слепи заиста њихов син, али нису хтели причати како је излечен, говорећи, да је син њихов пунолетан, па нека сам каже како је то било. Родитељи су ово чииили за то, јер су се бојали од Јудеја, који беху донели такову одлуку, да сваког оног истерају из свог збора, ко поштује Исуса Христа. Еод Јудеја овакова казна била је врло жестока; јер одлучени лиша-, вао се и црквених и грађанских нрава. Јудеји опет почну нитати излеченог ; но он — у место одговора запита их: еда ли и они не желе постати ученици Христови. Они му срдито одговоре: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсеови. Ми знамо шта је Бог говорио Мојсеју, а за овога — Христа, не знлмо одкуда је. Прогледавши слепац рече им: „ Зачудо је, да не знате одкуда је, а међу тим, он мени да,де вид." Кад он не би био од Бога, заиста не би могао ништа урадити." Фарисеји опет срдито одговорише: „Зар ти, који си у греху рођен да нас учиш 1 и истераше га из зборнице на иоље. Исус га сретне и запита: „Верујеш ли у сина божијег?" Он одговори:. „А ко је он, ја га не познајем, те да могу у њега веровати?" Опаситељ му рече: Ти си га видео, и он с тобом говори." Тада излечени паде пред Исусом^ и ускликну: „Верујем Господе!" и поклони му се. Пг /тога, Опаситељ почне говорити о моралном слепилу Фарисеј.ц који виде сва она чуда што их је Христос учинно, и опет не верују у њега. Фарисеји запитају Христа: еда ли он и њих ематра за сленце ? Исус им одговори: да су они баш за то и грешни, што мисле да све виде. Ватим каза им ову нричу: „Истину вам кажем, ко не улази у

тор овчији на права враат, већ с друге стране, тај је лопов и разбојник. А онај, који улазд на права, врата, прави је чобанин овцама. Њему ће вратар отворити врата, и овце ће нослушати његов глас, јер он своје овце зна по имену. А кад извабн своје овце, он иде нред њима, а овце за њиме, јер познају глас његов. Ва непознатим неће поћи, већ бегају од њега зато што му глас не познају." Но шарисеји нису могли разуметн ову причу Спасител,еву, и он им овако нротумачи: „Заиста вам кажем, да сам ја врата на која се улази овцама. Ови који су нре мене долазили, то су лопови и разбојници; но овце их не послушаше. Ја сам врата, ко прође средством мене, тај ће се сасгати. Допов долази једино за то, да украде и убије. Ја сам дошао да вам живот дам. Ја сам паетир добри, а добар пастир полаже живот свој за овце. А најамник није прави чобанин; јер чим види да се стаду курјак. приближује, он еетавља стадо и бежи, а курјак ће подавити овце. А то је због тога, што је најамник, и не брине се за овце. Ја еам пастир добри, и познајем моје, а тако исто познају ме они, који су моји. Ја знам оца, и отац мене зна, и живот мој жртвујем за овце. Имам и других оваца, које нису овде; и те ћу амо прикупити, и тада ће бити једно стадо и једаи настир." Спасигељ и ио други иут укорава Фарисеје за дволичиост. Један Фарисеј позове Исуса Христа на обед, па кад, внде, да он почејести — не умивши руке, чуђаше се. Ио Сдаеитељ понова укори Фарисеје за то, што се они старају о еиољним ситницама закона, а не врше из закона оно, што је 1 најважније; назове Фарисеје мртвачким сандуцима, који су сноља лепо обојадисани, а унутра пуни мртвачких коетију. Исто тако изобличи и