Prosvetni glasnik

ЗА1ШС1ШК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

с обзиром на то, као и с погдедом на ведику нотребу руско-српскога речника, мишљења сам, да се руконис прими и преда неком стручном Фидодогу, кога минисуарство избере, но који добро зна руски и српски језик, па да он учини нужне исправке у деду, и затим исто корегира при штампању. Ово би нужно бидо учинити већ и но томе, што г. Стојановић не живи у Београду, те би тешко и могао он сам све то извршити. Што се награде тиче, мисдим да је најбоље да се одсеком одреди једна сума за г. Стојановића а друга за коректора, без обзира на број штампаних табака. (ј. Фебруара 1885 год. Веоград. Редовни члаи Главног Дуосветног Савета ^ЕВРЕМ ј^. иро<1>. Богословије. II Главном Просветном Савету Прегледавши из огромне кодичине рукописних табака, „Ручнога речника руско-срнскога језика" од г. Тасе Стојановића, онодико, кодико ми је нотребно, да добијем мишљење о поправкама, изради и издању овога речника. према акту госнодина министра, част ми је ово одговорити: 1. Иоиравке , које су нреддожене г. Таси Стојановићу да учини посде првога реФерата о овом речнику, јесу: да изостави опште стране речи (универзаде); да изостави речи једнаке, и по гласу и ио значењу, у руском и срнском; да изостави граматички део. И ако је г. нисац неке од општих страних речи изоставио, на име у оним рукописним табацима, који су већ били пред Просветним Саветом, опет за то приметио сам да има пеизостављеаих оваких речи: билетг (а нема протумачено да реч Смлина значи врсту руских народпих несама), билјарднни (а билгардг је нревучепо), Августинецк „августински калуђер", Августг и изведени иридеви од те речи августовии, августскгп. Таких речи има још доста и у табацима, који су нрви пут прегдедани, а што је најчудније: таквих се речи надази и у таблицами, које је г. иисац израдио посде првога реФерата!

Горњој поправци врдо је сродна: изостављање једнаких речи но гласу и по значењу, и у срнском и у руском. Ни ове поправке није г. писац иотнуно извршио, јер се у његову речнику још валазе неизостављене речи: благт, благодарнш, жена, женинг, жененге и т. д. Т»:х речн ради доиста неће ниједан Србин читадац потражити овај речник, а те речи, као и оне напред наведене, иадају само на терет: откунљнвању, штампању и куповању овога речника. Трећа ноправка, која је г. писцу преддожена посде нрвога реФерата, јесте: да из речникг изостави граматичка правида. Та је поправка у тодико умеснија, у кодико је очигдедно, из овога што ћу сад навести, да г. нисцу не достаје темељно опште филолошко и граматичко знање. Он деди све руске гдаголе па 34 врсте или „обрасца", а таква подела, осим Што ми се чини даје незгодна и непрактична, још је нејасна и неразговетна, јер се не оснива на битној раздици гдагодских основа и обдика. Г. писац узима на пр. да гдагоди иллсатг и иахатг чине две раздичне врсте или „обрасца", међу тим оба глагола иду но једној, петој, врсти, и то другом раздеду њеном исто онако, као и српски глагоди иисати и иахати. Подеда руских глагода као и српских у толико је препоручљивија и за овај речник, што би већини српских читадаца била већ позната из нризнатих и онште познатих сриских граматика, Даничићеве и Новаковићеве. А да та нодела може поднети и за руске гдаголе сведочи Миклошићева Уегд1екћепс1е ОтаиипаНк с1. з1а - №. Зргасћеи, у којој су и руски, као и српски и остали словенски, гдаголи нодељени у главном на 6 врста. — Осим поменуте погрешне поделе гдагола у овом се речнику налазе још и овака збуњена и погр- шна нравила: „овај глагол (битв) захтева први иадеж, кад исказује о предмету (?) особину, која на њему остаје, на нр. онђ бидг добрни челов г ћкЂ," иди овако по све не истинито граматичко нравило: вг (српски предл. у) на нитање где? захтева 3. (?!) надеж, на пр: онТ) теперв вђ городћ." 2. 0 џзради овога речнлка имам ово да нриметим. Крај свију напред поменутих ногрешака ириметио сам иохвалпу марљивост пишчеву, која да је, срећом, спојена са до-