Prosvetni glasnik

200

ЗА11ИСШ1К ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

вољном крнтичношћу, овом речннку не бн бнло толико замерака. Ја нарочито хвалим нишчево знање Функција срнских речи, те најглавније речничке стране. Творевина срискнх речи или је народна или књижевна врло блиска народној. Особито иа част служи г. писцу, што је срнске називе, на нме јестаственичке, савесно уиотребио и прикупио у овом речнику, те бар с те сгране неће грозити опасност особинама срнскога језика. Али иохвала би писцу била још већа, да нема у српском тексту погрешака нтотив облика промењивих речи. Одмах у нриступу к речиику има: ирема обрасцима показанпм са бројевима, за тим: ,.јести са кашиком" (поред речи захлебатв) „позивање са кажипрстом" (поред речи заклпка)\ обухваКати место обуссватати ; „коњаник који напред јаши а наишао сам и на овакав облик: „добромислећи." У чисто речничку израду сгхада, што је г. писац унотребио Француске граматичке и опште речничке називе. То се најбоље види из тумачења скраћених речи у приступу. Ако је стало до општих страних назива, онда би умесније било употребити латинске; а ако је стало до брзине и лакоће разумевања, онда би место Француских назива згоднији били срнски. Јер свакојако ће се већина Срба читалаца пре досетити, и ако се одмах не досети мање ће нута морати загледати у тумачење скраћених речи, кад, на пр. уз руску црквену или ловачку реч место б§1. или сћазз. буде стајало „цркв." или „лов." За мањину пак читалаца овога речника могле би у тумачењу ових скраћених српских стојати и иуне латинске или Француске. Осим тога међу граматичккм називима приметио сам нетачан назив за свршене глаголе в рег?ес<д* (дакле латински!) место тегћа регГес^а, рге1егИ место регГесћнп, нрошло време у српској граматици од Ст. Иоваковића или I пређашње сложено у „облицима" 'Б. Даничића. 3. 0 издању овога речника част ми је ово предложити Главном Просветном Савету. Да би се све поменуте поправке савесно и зиалачки извршиле и грешке иоправиле при издавању овога речника, иредлажем: да се овај речник (ношто буде и слово II. свршено) да на претходну понравку другом, стручном зиаоцу и рускога и срискога језика, који би

уједно и коректуру држао. Награду овом иоправљачу, по мојем мишљењу, требало би одредити од рукониснога, а г. писцу од штампанога табака. 5. Фебруара 1885. У Београду. С најоећим поштовањем омчи,ло ^ТВАНИЋ нроФ. београдске реалке Главни Прос]!етни Савет сагласивши се са мишљењем реФерената одлучио је: да се речник дотера у свему по нримедбама реФо< рената; да не буде већи од 60 штампаних табака; да ту понравку изврши и да држи коректуру при штампању лице које влада добро и знањем руског н знањем српскогјезика, за награду, која би му била одређена; да се речник наштамиа у Формату и словима како је раније одређено; да награда писцу остане но 60 динара од штампаног табака, како је нређе одређено. ГеФереитнма одређено је хонорара но 100 динара. IV Прочитан је реферат г. Пајс ТодоровиКа о „Ичели ' за 1884 годину, који гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам часонис, „Пчелу" за 1884 годину који ми је Савет изволео послати ради тога, као и да изјавим мишљење; за каку би цељ могло министарство нросвете и цркв. иослова да откупи од истога часописа. Што се тиче цељи и садржине овог часописа, ја не бн имао ништа мање да кажем, него што сам казао у мојој оцени о Д1чели" за 1883 годину, коју — оцену — имао сам част Савету ранијом приликом поднети лист дакле, за кога се може рећи, да овај задатак на потиуно задовољство решава. У колико се стара, да основе науке пчеларске, а нарочито ичеларење кошницама но систему "Берзоновом, јасним слогом и ваљаним избором уноси у народ и међу иоштоваоце „медне муве^, у толико опет не испушта из вида, да се разбира и да износи садашњи начин нчеларења у нојединим крајевима нашим и како народ мисли о нчели и дивотној организацији рада њезиног. У равној мери