Prosvetni glasnik

220

ИЗВЕШТЛ.ТИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛЛМА

штаја. Ади све то није никаква утеха кад се погледа на оишти ресултат усиеха и на све олакшнце, које су вашим унуством предвиђене за оцењивање успеха појединих шкодских радника. Оно истина ако хоћемо да упоредимо општи нанредак садашњице са оним напретком, којн је постизат у време царовања методе — „учења на изуст," онда је садашњи нанредак одмакао далеко, и ја не могу рећи да наше основно школовање не нанредује. Али кад се за мерило оцењивања узме оно, што се данас у настави тражи и оно што се од постављених захтева изнршује, онда је оншти ресултат успеха онакав, како сам га горе већ обележио. Оволико онастави у опште. Казавши неколико речи о настави у опште, ја ћу да нређем на иаставу из нојединих предмета. Но ире тога ваља ми казато ово, Још у почетку свога посла, ја сам ставио себи за правило: да у сва::ој школи исиитам. све ученике свију разреда израчуна и сриског језика, а где год буде могуће и из земљоииса и сјриске историје. Тога правила држао сам се стално и непроменито, ма да ми је оно односило знатан део времена. Из осталих нредмета иснитивао сам ученике по вашем упутству, трудећи се да испитам што већи број ученика, кад је год могуће. Држећи се у наиред постављених правила при испитивању, ја сам свуда дозвољавао наставннку, да он пита. После сам нредузимао нитања ја тако, да смо се ја и наставнак наизменце мењали испитујући једну партију он, а дру)'у ја. Тим начином могао сам тачно оценити метод, којим је наставник обрађивао поједине предмете и уверити се, колико деца имају правог, усвојеног знања, управо колика је настава недидактична и неметодична. — Сад прелазим на поједине иредмете. I Настава из поједииих предмета. 1. Тачун. Настава из овог предмета зачудила ме је. Али више ме је зачудила својим неуспехом него ли успехом. За овај предмет имају стручно израђене књиге н за наставнике и за ученике. Па ипак сам ја нашао на приличан број школа, у којима рачун, и усмени и писмени, иде тако натегнуто, да човек изгуби свако стрпљење чекајући на ђачки одговор. Кад се зада само сложен ' задатак макар из два виДа, онда узалуд очекујете , задуго да вам тај задатак ма који ђак реши. ■

Први разред има за сеоску децу врло мали нрограм. Кад човек погледа ону децу чисто би рекао, да она имају појма о бројевима до 20 још пре доласка у школу. И при свем том чим отпочнете рачун у томе разреду, одмах ће те чути овакве задатке: „Кад од твога оца добијеш 3 јабуке, а твоја мати да ти још 2 јабуке, колико свега имаш јаћука?" — „Кад од тога иоједеш 1 јабуку. колико ти остаје?" За тим место јабука отпочну ораси, па крушке, па грошеви, па пера и т. д. Готово нема случаја, да учител. задајући задатак не каже и вид рачуна. На 1 прилику овако: „Ти имаш 12 пера. Кад то иоделите вас тројца, колико ће сваки добити ?" — Овде је већ казат вид рачуна. Дете ради тај задатак више по уобичајеном шаблону, него размшнљањем и комбиновањем. Логичка операција, која би се изврншла у мозгу детињем, да је задатак љуцки задат, — нропала је. Да бих уверио гаставнике, да је то велика методска погрешка, казивати вид рачуна, ја сам задавао онај исти задатак само у другом облику. На прилик^ горњи задатак ја сам задавао овако: „Неки човек заради за три дана 12 динара. Колико му долази на један дан?" — Дешавало ми се доста случајева, дајеовако Формиран задатак био неиојмљив за цео разред. То ми је увек служило као доказ, да рад у овоме нредмету није ишао ноступно, нити је извођен доследно. По моме нахођењу то је иронија на усмено рачунање, кад се сељачком сину, коме има девет или десет година, задаје оваки задатак: „Ти имаш 8 ћабука. Кад иоједеш 3, колико ће ти остати?" Ја налазим, да наставник на испиту треба да покаже ресултате свога годшпњег труда и рада. С тога и не треба иа испиту да задаје задатке, који спадају у проста вежбања, као што је онај са јабукама и стотина њему сличних. Наставник може преко године употребити као средства у рачуну и јабуке, и крушке, и орахе, и дрвца и куЈмице и што год за згодно нађе. Наставник би требао да задаје оваке задатке: „Неки човек прода товар пшенице за 1У 2 дукат. Онај што је купио нлати му све у динарима. Колико му. ,је дао динара? — Неки сељак нрода две краве. За једну је добио 7 дуката, а за другу је добио 3 дук. виЈне. Колико је добио за обе? - Чоиек