Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКНХ НЛДЗОРНИКЛ О ООНОВНИМ ШКОЛаМА

прода два вепра. За једнога узме 4 дук., а за другога једап пут и по .толико. Колико за оба? У једној клуни седи 5 ђака, у другој два пут више него у првој, а у трећој 3 мање него у другој. Колико је ђака у све три клупе. — Једно дете има девет година. Његовом брату има 17 година. За колико је година то дете млађе од брата? — Неки човек купи једпу виву за 16 дуката. Одмах је дао 5 дуката. Колико још треба да плати? — Један богатага имао је 13 крава. Једног дана отели се 5 крава. После неколико дана отеле се још 3 краве. Колико се свега отелило, а колико их је остало неотељених? У једној кући има 5 соба. На свакој соби има по 3 прозора. Колико је прозора на свих 5 соба? — Један радник радио је 6 дана. На дан је имао ио 2'/ 2 динара. Колико је зарадио за свих 6 дана? — Неки чонек купи 3'/ 2 оке каФе. Сваку оку нлати по 4 динара. Колико је дао новаца? — Један сељак прода 5 вепрова. Два вепра прода је по 4 дук., а 3 вепра продао је по 3 дук. Колико је узео дуката? — Један радник сврши неки посао за четири дана и заради 16 динара. Колико му долази на дан? — Неки човек прода 3 оке воска за 15 динара. Колико му долази на 1 оку? — Неки сељак нађе 18 товара шненице у једиој њиви. То саспе у амбар у 3 пресека. Колико је дошло у сваки пресек?" Између многих примера, које сам задавао на испитима повадио сам из мога бележника само ових неколико, те да иокажем какве би задатке требало давати на испиту ученицима првог разреда. Наравно лако се може видети, да су ови задаци врло обични и да би могли доћи сложенији и разноврснији, као што сам ја на многим местнма чинио нробе. Метод којим се долази до оваких ресултата у настави рачуна налази се изложен у ручној књизи наставника основних школа. Никоме не мора она књига бити јеванђеље, већ сваки може своја нредавања удешавати према природи и узрасту деце, нрема времену, које му на расположењу стоји и према другим околностима, које му у школи владају. Али мора сваки проучити сва она методска правила, која су тамо изложена и по којима се мора развијати рачунска насгава. Кад се задају задаци, као што сам их горе изложио, онда ће дете морати да

каже и пут, којим је до ресултата дошло. Ревизору остаје само да види, да ли то нису задаци у којима су се деца вежбали марочито за испит. То ће дознати, ако сам зада неколико сличних примера. Нисмени рачуи, у нрвом разреду, иде још обичн,,је него усмени. Ту се још ређе може чути нравих задатака обично се задају „крушке" и „јабуке" или апстрактни бројеви и ђаку се каже вид рачуна. Али кад усмени рад иде тешко, онда се нико не може чудити, што писмени рад иде још теже. У три старија разреда: другом трећем и чеврттом, већрачун иде нешто боље. Бар деца израчунавају писмено неке задатке. Усмени рачун мање је рађен, па за то су и одговори лошији. И у овим, старијим разредима главна је мана, што се уза сам задатак казује и вид рачунања. Друга је главна мана, што нема никаквих нрактичних задатака за примену у животу. Има раденика школских, који су и на то обратили своју нажњу, али су у мањини. 0 сложеним задацима, којима се најјаче утиче на развијање намћења, не могу ништа ни говорити, јер је сложен задатак врло ретка нојава у школама београдског округа. Истина и то има у неколико свога узрока, као што ћу ја то на другом месту показати, али све ми се чини, да би се могло више урадити, него што је урађено у усменом рачуну. У томе мишљењу нарочито ме је утврдило то, што је већина наставника радила писмени рачун куд и камо преко граница одређених програмом. Но осем те ногрешке, што је на рачун писменог рачунског рада, зануштен усмени рад ваља ми споменути још ове мане. Деца не читају добро рачунске задатке, а то је, нема сумње, нотребно да знају. На много места ученици не знаду имена рачунским чиниоцима. На неким местима знаду их, али су још задржати стари термини; умалимак место уманених; умалитељ место умалилац; множитељ место множилац; множимак место множеник итд. На неким опет местима још је горе. Деца у одузимању кажу за први број да се зове умањеник , а одмах за други веле да се зове умалитељ. Такву збрку чине и код множења и дељења. Тако дакле у томе погледу влада потпуна разнообразност у настави. Ако се сматра, да су термини обележени у ручној