Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТЛЈИ 1Т1К0ЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

235

бољи успеси не постижу, бар у овим крајевима уарок је: што се говорни језик знатно од книжевног разликује, што људи нерадо шаљу децу у школу, што школски одбори. врло немарно врше своју дужност сирам школе чему би ваљало потражити лека, а каквог, то сам у мом посебном извештају казао; најзад шкоде немају нотребних учила и учебника. Да би се још бољи успесп постигли, потребно је иогдавито оводвоје: имати добрс радникс и срсства. Да би од досадањих радника још бољи били, требало би у сваком округу измешати боље радне снаге са дошијим, и завести среске и окружне учатељскс зборове или сталну ревизпју за свакп округ. У срества ја узимам школска учила и књиге. Да би се знало, која учила и књиге мора свака школаимати, ваљало би тачно одредити. Но ово само учинити пије довољно. Одређивати и ирепоручивати, није довољно, јер ће се и поред овог наћи увек школа, које ће трпети оскудиду у тим срествима. Да не би ово и даље било, мнења сам : да би требало да само Министарство нросвете набавља сва пронПсана учпла и књиге, да их шаље свима школама, и паплаћује шта вреде преко државних власти и школских одбора. Сад имам коју да речем још о иисању књига за основну школу. Ако је ишта нужно и потребно нашим основним школ;)ма, то су књиге, а ми их немамо. Наше су школе готово остале без књнга. Сем „Буквара" .Читанчице" „Читапке" за други разред и „Рачунида" за све разреде, може се рећи да остале и не ностоје, јер и оно што постоји тако је : да би боље било да и не постоје, јер више смећу школи, него што помажу. У ове књиге узимам оне, што их је државна штампара издала. Нама је потребно да најбржим начином дођемо до добрих школских књига. Па који је то начин да се брзо до добрих 'књига дође ? — 0 овом питању много је до данас код нас говорено, изношени су разии начини писања књига, а неки су и ирактиковани, то су или наруџбине или конкурс. Но слободан сам казати овом приликом, да се мени ни ј'едан од ових начнна не донада. Наруџбипом се још може која књига и добити, али је слаба гаранција за каквоћу књиге. Еонкурсом се нак тешко добијају, што нас нај-

боље може уверити конкурс за „Срнску Историју" нре две године, за коју се нико није јавио. Узрок је пак овоме тај, што нико не ће а и ие може да уложи свој и труд и канитал, па да се за све то или врло мало или никако не награди. Нрви ми се начин нисања још и за то не донада, што у школи одржава застој , јер на овај начин писатих књига има у нас од ире 40 и вигае година, које се на жалост још и данас морају да унотребљавају. Дозволићу, дасу оие у своје време биле добре, али времена се мењају, а школа, мислим не сме остати од свога времена, ако неће бити, као што и треба, његова водиља за напредак. Сад је ред да кажем, који је то начин нисања књига најбољи. Мени се чини, да је најбоље оставити, иотауну слободу иисања школских књига свакоме. До који дан изаћи ће израђени детаљни програми за основне школе. Према тим ирограмима морају се и књиге удешавати. Треба после овог нозвати сваког ко се осећа способан да по својој струци нанише књигу за основну школу. Свака књига пошто се нанише треба да дође пред глав. Иросветни савет, те да је он прегледа и каже ; јс ли књига удесна са школу и одговарали „њаставном арограму* Ако књига одговара свима овим условима, онда јој тек треба отворити школска врата, не питајући п не гонећи иисца да своје дело нродаје држави, а тако исто не гонећи учитеље : да ио овој нли оној књизи морају предавати. Сваки учитељ са својом децом мора достићи усиех „ирограмом" одређен, а којом ће се књигом служити, то треба оставити његовом слободном избору, али и он може бирати само од оних књига које је „Г. Просв. Савег'-' прегледао и одобрио. На овај начин за једну грану наука може бити више књига, и учитељи ће препоручивати деци ону, коју они хоће, и која им се чини као најугоднија. За чнје дело каже „Глав. нросв. Савет да је добро, може га нисац и о свом трошку штамнати а може га и држави продатп, ако се погоде. И не треба се плашити тога, што ће бити више књига по једној струци , јер напослетку одржаће мегдан она, којаје најбоља. На овај начин завладаће свежина у нашој школској књнжевности, рашириће се круг читалачке иублике, 'ими после две или 30*