Prosvetni glasnik

234

на догаћаје и личности, особито важније, којим би се знатно угицало на васпитање дечије мадо је се обзирадо. Р1о за ово не треба само наставнике кривити. Код нас је историјски материјал разбацан ио разним сиисима тако, да их је ретко и сваки специјалиста, историк нокупио, а камо ли разбацани учитељи ио разним крајевима наше отацбине. Историју пак ио којој се предаје сад у основпој школи, нретекла је и историјска наука и развиће педагошке науке. За то би жто пре требало постарати се : да се књига према развићу историјске и педагошке науке напише, ако ће се од ове науке тражити оно, што историја треба да учини у основној школи. 6. Земљоиис. Овај је предмет доста разнолико предават у похођеним школама. У неким школама предават је као што треба. Али тако мора бити, кад пити је наставним нрограмом детаљно обелеасено шта ће се у основној школи прећи из овог предмета, нити има ручних књига за ђаке ни за учитеље. За то би се и но овом предмету требало ностарати за добру књигу. 7. Јестаственица. И овај је предмет врло разнолико предават у похођеним школама. Негде је предават као што ваља, негде су набрајани само делови, животиња и минерала: а негде су деца унозната само са номенклатуром јестаственичном и више ништа. Ио овом предмету требало би такође учебнике израдити, те да школа у томе оскудицу не трпи. 8. Познавање човека. Овај је нредмет понајважнији у основној школи, али је најразноврсиије предават. Много је наставника истина прешло онај материјал, који је паставним програмом одређен за III и IV разред, али врло непотнуно и неодређено, тако да нити је на чисто наставник шта је иредавао, ни ђак шта је научио; а у многим школама није ни пређен сав одређени материјал, већ само неки део. Наставници се изговарају да незнаду шта ће да предају, и за то нису ни предавали. Да би успех у овом предмету био као што треба, требало би, као и за остале што нре одредити детаљне нрограме, и постарати се да се потребни учебници израде. Без овог сва наирезања остаће у залуд.

9. Женски рад. Он је готово и предават свуда ио иропису. Само сам опазио : да многе наставнице употребљавају туђе називе при женском раду, за то би требало ове називе удесити тако: да опростимо децу: штрикања", „Феркерта", „опнема" и других још несносних страних назива. 10. Гимнастика, иевање ц цртање. Ове вештине предавате су по пропису и доста добро; али, да би сејошбољи уснех постигао, мнења сам : да би што пре требало издати упуства за нредавање певања и цртања (а већ за гимнастику има) те да се у свима школама једнолико предаје, а не, колико скоро школа, толико и разних облика за иевање и цртање, и другим се методом преДају. Васиитање. Колико сам до сад казао о доброј страни школе по њеној наставпој страни, толико немам о васпињу. Оно је свугде и у свачему назадније од остале наставе, особито у варошицама, где готово с малим изузетком влада аустош. За овако васнитање деце, не могу се кривити само учитељи, већ и друге неке ирилике, а на првом месту родитељи. Шта може учитељ у школи норед учења од 4 илн 5 часова дневно, да учини у васпитању, кад дете остале часове проведе: или на улици, где има прилике и да види и да чује оио што пије за њега; или код куће, где се такође у нас врло мала пажња обраћа на васпитну страну деце. Овој би страни наше школе требало пре помоћи. Ја овде у кратко изложих начин иредавања у школама које сам нрегледао онакав какав се мени па испиту учинио, но треба имати на уму, да је се могао и други иачин, па и најгори преко године употребити,. и за исиит мало угладити, па да то изгледа на исниту добро, па и најбоље. Надзорник на испиту може видети само резултат неког рада, а начин или пут како се до тог резултата дошло тешко је тако дознати. Ово је у стању да учини само стална ревизцја, коју би требало што пре завести, бар за источне крајеве Србије. У колико је мени иознат развитак наше основне школе, она је за иоследних десет ['одина знатно одмакла у напред. Но има још доста да се уради, па да се каже: додро је , чему без двоумљења треба тежити. Што се