Prosvetni glasnik

190

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

VIII Настављен је претрес правила о оцењивању владања и утицају казни на оцену из владања ученика средњих школа. Усвојен је и остатак правила и цела правида гдасе овако: П Р А В И Л А ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ВЛАДАЊА И ПОХОЂЕЊА ШКОЛЕ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА 1. Оцене из владања бедеже се засебно, а оцене за нохођење шкоде бедеже се засебно. 2. Вдадање бедежи се оценама: аримерно, врло добро. добро, логие и изгнан из свију завода. Ирву оцену добија ученик (ученица) који иије кажњен ни једном казном у тој години. Другу оцену добија онај ученик ^ученица) којега је казнио разредни старешина, (проФесор, васнитач, кдасна учитељка). Трећу оцепу добија ученик (ученица) кога је казнио директор, (ректор, управитељ, управитељка). Четврту оцену добија ученик (ученица), кога је казнио проФесорски савет. Пету оцену добија ученик (ученица), кога савет нроФесорски казни изгнањем из свију завода. 3. Престају утицати на оцену из вдадања, ако би се ученик (ученица) од дана изречене над њим казне примерно вдадао; а, казна коју је изрекао разредни старешина, (проФесор, васпитач, кдасна учитељка) посде три месеца; б, казна коју је изрекао директор, (ректор, управитељ, унравитељка) после четири месеца; в, казна коју је изрекао проФесорскн савет иосде шест месеци и то по одлуци нроФесорског савета. 4. Похођење шкоде бедежи се оценама: аохвално, марљиво, арилично и немарљиво.

Прву оцену добија ученик (ученица), који није учинио у течају године више од пет неонравданих изостанака. Другу оцену добија ученик (ученица), који у течају године није учинио више од десет неоправданих изостанака. Трећу оцену добија ученик (ученица), који није учинио у току године више од двадесет и пет неоиравданих изостанака. Четврту оцену добија ученик (ученица), који у току године учини више од двадесет и нрт неоправданих изостанака. IX Настављен је претрес програма из Српског Језика за гимназије и усвојен је и програм за Историју Српске Књижевности, с чим је свршен цео програм из Српског Језука. X Приликом иретресања ирограма из Српског Језика за средње школе Савет је стекао убеђење да је одиста врдо основана потреба да се Српски Језик као језик матерњи и као предмет, који је основа логичком мишљењу и закључивању, сматра као основни и најважнији предмет наставни у средњим школама, и да се што потпуније и што темељније изучи у средњим школама и са тога што сви Факултети Ведике школе Српски Језик немају у своме наставном пдану, и најзад што је потребао да ученици средњих школа изуче свој матерњи језик на историјским основама, а тако учење Срнског Језика у нижим разредима гимназије није на своме месту с иогледом на умну снагу ученичку — и нашао је да услед те потребе треба ревидирати цео наставни илан за гимназије и реадке, како би се нашао начин да се Српском Језику да довољно времена у средњим шкодама тим пре што има у гимназијама предмета који чине осетну преоптерећеност умне спаге ученнчке. Услед тога Главни Просветни Савет одлучио је да другога састанка донесе одлуку у томе ногледу. С тиме је састанак закључен.