Prosvetni glasnik

\ ' карактерне слике беше шдеж оклоп и штит оставио у логору, јер је он волео нравду и мир. „Ти се меии иротивиш", поче он први, „ти ионављаш грађански рат, као да не знага, да Угри једва чекају неслогу немачким кнежевима, па да сваког осамљеног надвладају! Погледај Француску, Италију! За гато су те државе ностале слабе, и гато су се тако много ноколебале и унесрећиле 1 ? Ни због чега другог већ с тога, гато нико није погатовао поредак, јерпојединим граФовима и хердезима чинило се тегако, да се покоравају закону негсог краља. Хоћега ли ти да купиш независност Баварске са прогшнћу Немачке ? Да ли ћега пред богом одговарати, ако због твоје непокорности вољи свију кнежева немачких буде проливена само једна кап немачке крви? Ја круну нисам тражио", продужи он после малог ћутања, „бог ми ју је дао по вољи народа Да си ти за краља изабран био, ја бих се теби покоравао као своме господару." Истинитост ових искрених речи иренеразила је непокорног херцега и он је положио заклетву верности. Само иекима од ратоборних Саксонаца није био по вољи овај мир. Али сви пријатељи отаџбине уважачади су благородно срце краљево, који је без крви умео повратити ред, мир и покорност. Ва време шеснаестогодишње Хеирихове владе, ни један вазал, није се усудио, да му одрекне послуганост. 4. На тај начин био је унутраптши мир са благошћу и помирљивошћу обновљен. Сва је брига била у томе, да се Немачка одбрани од разбојничких суседа. Јер већ 924 године навалише онет Уугри, којих су се они као чуме бојали. Они су дошли из Угарске са Дунава, на малим ружним, али неуморним коњима, као градобитан облак. Свуда где су стигли, палили су куће

из опште историје 24 5

и све друго и убијали кога су стигли или одводили у роистпо. Често су они своје заробљенике везивали својим коњима на репове и тако су их убијали на страганим мукама. Сам њихов изглед задавао је сваком отрах и ужас. Њихова лица била су мрка и рапавост лица чинила је, те су били потиуно ружни. Били су ошигаани и из упалих очију севала је животињска суровост и грабљивост. И ако су се Немци увек храбро борили, опет су ови непријатељи били увек надмоћнији; јер они су се на својим хитрим коњима појављивали час овде, час онде и поједине пределе нападали, пре него што се то сазнало и попомоћ нослати могла. Осем тога они су увек бегали испред веће војске, а на против сами су нападали на мање гомиле: бегали су чим своје стреле оспу на гониоце своје. Они су својим жестоким нападима стекли код Немаца тако страховито име, да је место храбрости и јунагатва настала плагаљивост и кукавичлук код Немаца. Изненадно забруја по целој земљи вика : Угри долазе! Угри долазе! Бегао је које год могао, кад су кроз Саксонску и Тирингију нролазили као варвари. Али краљ Хенрих није могао бегати, већ им изађе на сусрет. Он изгуби битку негато с тога, што он бегае болестан, нешто за то гато његова коњица не бегае навикнута на непријатељев начин војевања. Доста то, да се Хенрих морао затворити у тврђаву Верлу код Гослара, одакле је се храбро бранио. Јурига за јуригаем предузимали су Угри, али тврђаву не могогае отети. Шта више Хенрихови људи, при једном јуначком испаду, заробигае једног угарског иоглавицу. То је Угре тако поплашило, да су закључили деветогодшнњи мир под условом, да им Хенрих пусти ноглавицу, и да им годишње даје данак. Хенрихје морао на то пристати, да би се доцније гато вигае могао снремити за одбрану.