Prosvetni glasnik

КАРЛКТБРНЕ СЛИКЕ ИЗ

После тога дођогае угарски посланиди, да траже данак. Хенрих им даде једно шугаво куче. „То је све гато ваи могу дати", одговори краљ осечно. Презрење и ионижење био је одговор посланицима, који су одмах отпутовали. У својој домовини испричали су они о претрпљеном понижењу и наскоро су позвали на освету и пљачку разбојничке чете. Многобројне гомиле таквих пљачкагаа навалише кроз Аустрију, Баварску и Тирингвју. Свако вече руменило се небо од села и варошица, које су гореле. Улицама и путоввма гурале су се гомиле жена, деце и сгараца, који су бегали. Угри и Немци иодељени у два непријатељска табора стајали су близу Мерзербурга. У једној битци Немци потукоше једну гомилу Маџара и они побегоше у равиице реке Сале. Ту близу налазио се са својом војском Хенрих, коју је навикавао да посматра дивље угарске чете. На једном месту могле су видети ватре за стражаре и за кување јела; тамо опет брујало је узвикивање и сурова песма од јутра до мрака; онамо се чула свађа оиих, који су делили пљен, победоносна вика чета, које су долазиле из боја и доносиле пљен, али се чуо и јаук заробљеника, које су злостављали на разне начине. Често је Хенрих стајао на једном брежуљку и гледао љутито на почикаваља непрвјатеља, којега су чете често насртале на логор Немаца, да их са неким подругивањем иа борбу изазову. На послетку трпљење Немаца није могло дуго трајати, и они зажелегае отворену борбу у пољу. Они се исиоведигае, и вечераше, па се уредигае у одељке. Да би их гато више окуражио Хенрих изађе нред њих и овако им рече. „Еако су нагаи претци ослободили ову земљу, која је била раскомадана и под туђим господарством, то ви најбоље знате. Али сад је, као гато видите, божјом милогаћу,

ОПШТИ ИСТОРИЈЕ 2 47

вашим нанорима и храброгаћу наша земља умирена, и један непријатељ, Слонени, побеђен. Остајем нам јопг, да ее подигнемо против општег непријатеља — Маџара. До сада сам морао <?д вас све узети, гп њима давати; сад морам пљачкати цркве и њихове служитеље; јер и они су иагаи. Промислите се о вашем спасењу и сетите се, шта се мора догодити. Да ли треба да ја узимам од божјих слугу, и да с тим од ненријатедд божјих купим мир, или да тај мир очувам божјој служби, која је за нас спасоносна? " Војска једногласно викну и подиже руку на заклетву; „Ми ћемо се борити за олтар божји; за царсгво нагае и сигурност нагау," — „Сад у бој", викну краљ. Бубњеви залупагае, трубе засвирагае, заставе се залепргаагае, али се напред лепргаагае царска застава са сликом архангела Михаила, и за кратко време уређене чете са коиљима напред окрзнутим прекрилише равницу, на којој бегае угарски логор. Она се сијагае од бледих шлемова и штитова, бесни коњи разигравали су се, а срца ратоборних јунака куцала су. Угри такође нису седели скрштених руку. Они се брзо уредигае и изађогае иред нападаче. Тек што војске беху једна према другој, а Немци подигогае ужасну вику: „Ура! ура !" на гато с противне стране повикагае: „уа ; уа!" и у највећем галопу, као два силовита облака, скрхагае се обе војске једна на другу. За час се подиже густа прагаина од удараца коњских копита, коњапици су јуригаали тамо амо, на вигае и на ниже. Где се год појавигае одугаевљене Хенрихове чете, свуда је непријатељ иадао, докле га иајпосле није страх снопао, те је окренуо у дивље бегство. Осам дана гонили су Немци, који су у њином логору нагали неизмерени пљен. Хенрих заповеди да се наслика та битка, па слику мету у двор у Мерзербургу.