Prosvetni glasnik

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

254 к мени, јер је њихово царство небеско." и Сиаситељ благослови децу. Богати младић. Један богат младић иристуии Исусу Христу па га запита: шта да ради, те да се спасе. Спаситељ му заповеди да врши заповеди. Мдадић рече, да је од раие младости своје тачно вршио све што закон налаже. Тада ће му Спаситељ рећи. „Ако желиш да будеш иотпуно савршен, иди и нродај све твоје имање, и подели сиротињи, и тада ћеш се удостојити царства небеског." Младић отиде веома тужан, јер беше врло богат. Тада ће Спаситељ рећи својим ученицима: ; /Гешко је богатоме спасти се, и то тако тешко, као дебелом кононцу проћи кроз иглене уши." Ученици се зачудише, и питаху се међу собом: ко се може у таком случају спасти ? Но Спаситељ им одговори, да се сваки помоћу божјом може спасти, па и богати. Апостол Петар запита Исуса Христа: ;; Ево ми остависмо све, и пођосмо за тобом, чему се ми можемо надати?" Спаситељ му одговори: „Кад син човечански седпе на нрестол славе своје, сешћете и ви на дванајест столица, и судићете дванајест нлеменима израилским. И сваки онг.ј, ко остави матер, жену, децу или имање мене ради, сто ће му се пута више платити, и наследиће царство небеско. У исто време исприча им ову причу: „Некакав домаћин имадијаше виноград, и рано изиђе да иотражи надничаре. Најмп неколико по грош дневно, и пошље их да раде у вииограду. Затим око девет часова погоди и друге раднике^ неке око подне, неке око три часа, а неке чак и око пет часова. Сви ногођени надничари радили су у винограду до мрклог мрака. У вече, кад је домаћин нлаћао надничарима, он почне од оних, који су најдоцније дошли, па и њима нлати по грош. Они пак надничари, !

који су најраније почели радкти, мишљаху, да ће им домаћин више платити. Но он и њима плати по грош. Они се почеше љутити. Но домаћин рече једноме од њих: „Зар се ти ниси ногодио, да ми'за'грош радиш ? Узми што ти припада и иди; хоћу и овом посл^дњем да платим колико и теби; зар ја не смем учинити оно што хоћу? и зар ти је криво, што сам ја добар?" Овом причом исказао је Снаситељ ту мисао, да .никад није доцкан за човека да се покаје и прими његову свету науку, само ако то искрено и од срца жели. Путовање Спаситељево у Јеруеалим на иразник иасху. Приближаваше се четврта пасха — од оног доба, кад се Спаситељ појавио, и ночео да проповеда своју божанску науку. Идући у Јерусалим на тај празник, он ирескаже својим ученицима, да ће тамо претрпети подсмех, да ће страдати и умрети, но да ће ипак васкрсиути. Апостоли: Јаков и Јован, синови Зеведеови, а и мати њихова, мољаху Христа, да један од њих седи с десне, а други с леве стране Исуса у његову царству. Снаситељ им одговори: „Не знате шта тражите! Можете ли испити ону чашу коју ћу ја испити; или, можете ли се крстити оним крштењем, којим ћу се ја крстити. 1" Они одговоре, да могу. Тада им Исус рече: „Чашу моју иснићете, и крштењем мојим којим се ја крстим, крстићете се; но да седнете од десне или леве стране поред мене, то ие зависи од мене, него ће то место дато бити ономе, за кога је отац мој снремио. Осталих десет апостола почеше се срдити I на Јована и Јакова; но Спаситељ им рече: „Ко хоће међу вама да буде већи, нека вам буде слуга. И ко хоће међу вама да буде лрви, тај нек вам буде роб. Јер и син човечански није дошао да му се служи, но да он другога служи, и да живот свој жртвује, да би многе снасао.