Prosvetni glasnik, 15. 05. 1885., S. 31

ЗЛНИСНИК ГЛАВИОГ ИРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

287

школе затварати одмах досадашњи извор за намирење ове потребе, т. ј. извршити одмах иреустројство више женске школе, која је досле учитељке давала; јер би у овом случају могло доћи, да би иосде неколико година, морали у оскудици, ностављати учитељке без икакве школске спреме, које би се самоучки после спремале за учитељски испит итд. II Просветни. — Оно што се желело и жели постићи засебиом учитељском школом, ие може се ностићи том школом данас и за дуго још од данас. У нас нема иотребнога броја наставничких снага за средње школе. Велика школа, која их готово једино даје, даје годишње од ово 4—5 година по 3—4 наставника, број мален и за текућу потребу. Од куд би се добило 7—8 редовних наставника занову женску учитељску школу? Управитељ би се морао наћи; али 6—7 редовних наставничких места (имајући на уму, да би то требало да буду вешти, испитани проФесори, а не млади и неуки предавачи) не би се могло попунити ни за више година. Поставили би се дакле, хонорарнм иредавачи, а то ће рећи људи којима је главиа дужност негде на другом месту (често таком које само за се ингге целога једног вредног и савесног радника), који поред те главне дужности имају још пуно других дужности и послова (у Главном Просветног Савету, у разним комисијама, ученим и другим приватним друштвима). Хонорарна настава гора је од ма какве редовне наставе и поред појединих ретких изузетака савесних и одушевљених хонорарних наставника, које ће баш то ретко одушевљење пре времена истрошити и за државну службу онеспособити. Један јединп разлог за установљење засебне учитељске женске школе био би као: обзир на школску дисциплину и школски морал. Али се данас у Србији у средњим школама уче заједно одрасле ученице и ученици и онај обзир не страда ни мало код добре управе и осталих, (породичиих и т. д.) ирилика; док опет нри највећој стези и при са свим одвојеној настави, тдј обзир може да страда, ако су зле остале прилике. Осим тога познато је, да има и српских учитељских школа, где се од толико година уче заједно ученице и ученици. Али и у за-

себној женској учитељскоЈ школи — кака би имала бити по рапијем предлогу о том — није ујамчена неновредност онога обзира толико, да би само тага ради требало подићи засебну женску учитељску школу. Кад се нека потреба просветна може нодмирити бољеи еконолшчнијс , Главни Просветни Савет држи да је онда тако треба и нодмирвти, баш и кад би све остале просветие потребе биле иодмирене. Али је иознато, да је свим осталим нашим просветним установама преко иотребна иомоћ и иоправка. За то се Главни Просветни Савет нашао нобуђеи, да овим садашњим предлогом замени предлог закона за ж.еиску учитељску школу о коме је досле размишљао и већао и да га као иоследње своје досадашње мишљење о овоме предмету саоишти госиодпну министру просвете и црквених послова. И ако се цео овај предлог узме и само као покушхј (а то и јесу у главном све нове установе) он и као такав у сваком погледу стаје много мање него ма који други и може се лако, и без великог рушења, иокајати и ноправити. 5. Априла 1885 год. . у Београду. С тим је састанак закључен. САСТАНАК сеххш 10. Аирила 1885. у Београду Били су : председник Дам. Леши/1; редовни чланови: Ј. ЛециА, др. 11. Ј. ПетровнИ, Сиет. ВуловиИ, Дрчг. С. МилутиноииД, нрхни. Н. ДучнК, Драг. Плајел, Јевр. ИлиК; ванредни чланови : Мил. АндонивиК и Јов. Г Бир1јевић. Пословођа Мпл. МарковиК. I Ирочитан је и иримљен записннк 271., ванредног састанка. II Прочитано је иисмо г. министра иросветс и црквених иослова од (3. ов. м. НБр. 3040. којим се упућују Главном Иросветпом Савету иет комада књижица с молбом да исти нзволи дати своје мишљење о томе, би ли се молае уиотребити ове књижице за поклањање заслужним ученицима основпих школа о великом годншњем исииту и у којим разредима?