Prosvetni glasnik

330

У какве погрешке може да западне човек, који се прихвата посла кога ни сам не разуме најзгодније се може видети кад се размотри онај његов рад. Ето на прилику ко би мислио, да нисац „Практичне Геомехрије" незнакако је постао метар. Он вели овако: 1. „Французи су измерили меридијан наше земље, и поделили га на 10,000000 једнаких делова. Један такови део зове се метар." Ја држим да је мало гимназијских ђака, који не знају да је метар 40,000000 ти део меридијана. 2. „Оштар је угао половнна од нравог сл. 34, састављен \м једне косе АВ и једне хоризонталне црте АЕ и садржи 45° степени." Овако тврди нисац Геометрије за самоуке, а у ствари сваки угао, који је мањи од правог зове се оштар, а није истица да је само ноловина од правог угла. 3. „Кад се оба крака једног угла сл. 52, 53 продуже нреко темена С. онда добијамо четири оштра, А, О, Н, М, сл. 54 који су због свог заједничког темепа једнаки." Погрешити се може, али наиисати оваку иогрешку у књизи за децу, и још на овако ситној ствари направити оваку иогрешку, то је одиста могло бити само код човека који се латио Једнога иосла, који ни сам довољно не зна. На горе изложени пачин не добијају се 4 оштра, већ два оштра а два тупа угла. Оштрп су међу собом једнаки а тако и тупи. 4. Писац приказује слику ромба, па вели да је то „развучени квадрат." Тоје нетачно речено. Баш и кад би биле тачне оне три четири речи, којима се казује, која је Фигура ромб, онет оне не би биле довољне за оне читаоце, за којејекњига намењена. За њих је нотребно да се ромб опише, па тек да се изведе закључак овакав: ромб је фигура која има четири стране и четири коса угла од који су једнаки они што леже један ирема другом. Оваких ногрешака има више н ја сам већ казао разлог ради кога се нећу унуштати у њихово набрајање. Доста је да кажем само то, да нисац има на више места и недоследности. Он каже но негде лепо неко правило, а после га у задацима рђаво примепи.

III Језик. Правнлан језик у књизи то је нрави украс књиге. Ништа пије ружппје него кад писац неког дела не зна иравонис или науку о реченицама свога језика, већ кад стане трпати речи напред, које треба да дођу носле, или трпа реченицу главну место споредне. Такво дело бпће одвратно и досадно за читање свакоме, који има само од нрироде навикнуто уво на нравилност у говору, на ма оно имало бог зна какве научне вредности. Писац Геометрије, коју имам на оцени, ц сувнше је обилат у ногрешкама језикословним. Таквих ногрешака има он на свакој страни своје књиге. Ево их некол^ко: Неиалази (не треба одвојеио). „У разне нравце," место: у разним нравцима; безконачно (место бесконачно); отвјесна (место одвеспа); „осам угла" (место осам углова); комећеду (место коме ће); обште (место опште); не иравилне (треба сиојено); троугала (место троуглова); засе (треба раздвојено); нредходно (место претходно); јошт (место још) „зауверити се дали" итд. итд. Кажем слободио да је ретка страна на којој нема оваких иогрешака. Како пак писац исказује своје мисли, и са колико нравилности, о томе се Савет може уверити из оних цитата, које сам напред павео. Интерпункције бележи где им никако места пије. Осем тога није објаснио ни један технички израз, а свуда их је употребљавао. У књизи за децу требало је и то учинити. Због свега, што сам у реФерату казао, част ми је предложити Главном Просветном Савету да дело г. Димитрија 11. Петковића одбаци, као ио све рђаво изра1,ено. Стојећи на услузи Главном Просветном Савету. 15. Марта 1885. год. У Београду Понизан ј Јоксим рт. Д1арковић. писар минис. просвете По мишљењу реФерената Главни Просветни Савет одлучио је: да се дело г. Дим. II. Петковића одбацн. ГеФерентима је одре!,ена награда но 40 динара.