Prosvetni glasnik

342

ВЛСПИТАЊ Е

К Л 0 Н Л У К Л

објаснимо. Муња је тек, објашњена, пошто је се сазнала њена сличност са едектричном варницом. Сем онога цријатнога изненађеи.а нри изналаску сличности двају догађаја, који но њиховој нрироди са свим као различити и одвојени изгледаху, сем, дакле, те пријатности, за људе је постала и аруга једна нријатност у томе, што су могли тврдити да разумеју шта је муња. Тим путем — изналажење.ч сличности — ми смо у стању да свет објасеимо, да узроке по.јединих догађаја и ствари докажемо и да тајанственост, која нас са свију страна опкољава, у неколико расветлимо. По што се изнађе сличност или истоветност између неких ствари, које су дотле сматране као разноврсне, онда је тиме нробуђен интерес и то је најбоља награда за уложени труд. Ово је примамљива страна анстракције, а одговорност њена лежи у техничком језику, који је узет за утврђивање и изражавање тих апстракција у апстрактним називима, Формулама и Фигурама. Ако овакве ствари узмемо да обрађујемо, онда, кад је снага за објашњавање и уједињавање идентитета (истоветности) још непробуђена, онда нам све то изгледа као каква чудновата збрка. Одмах се тражи и покушава, да се та тешкоћа савлада тиме, што се с.увопарни аритметички и геометријски симболи уче помоћу конкретних примера, а тако исто у свима апстрактним наукама доскаче се овој тешкоћи тиме, што се оно, што је ошпте, многобројним појединостима илустрира. И то има својих добрих страна, али прави интерес, који нобеђује сувопарност, постаје тек онда погато научимо да се применом апстракција користимо у изналажењу идентичних одношаја (једнакости) савлађивању тешкоћа и скраћивању рада. Ово ће прво моћи они, који су већ у неколико познати са облашћу где су Формуле примењљиве.

Воља за учењем Геометрије и Алгебре врло брзо расте, само кад се један пут увиди какве се чудновате пробдеме помоћу п,их решавају, какви се невероватни одиошаји између бројева и геометријских облика нроналазе. Кад се анстрактни симболи полакше схваћају и са приличном сигурношћу одржавају, пошто се умереним трудом стекну, онда је већ припремљено земљигате за позитивно уживање у обрађивању таквих задатака. То важи за апстракције у свима областима. Ако можемо само истрајати, док будемо у стању да се апстракцијама користимо у објашњавању ствари, с којима смо се већ почели занимати, онда ће од тога тренутка рад са апстракцијама одмах добити основу чистог и правог научног иитереса. А тај иитерес, па ма колико да је дубоко сакривен, у последњој линији долази од оне дражи, што се осећа проналаском сличнога у различноме, и од тога, што се тиме олакшава интелектуални рад При познавању света. Кад код ученика не иду апстракције баш најживље, и кад су они нрема таквоме раду лењи или троми, онда се треба старати те пробудити таква осећања у њиховоме духу. Противношћу, која постоји између анстрактнога и конкретнога, а то је други израз за противност између партикуларнога и општега, најјасније излази на видик у великом степену комбинирани или сложени карактер индивидуалитета. Јединка је обично један комнозитум (сложеност) од многих особина, од којих се свака мора узети анстрактно по реду, ако се и кад се хоће да дође до ошптег појма. Свака поједина кугла засебно узета, сем тога што је округла, она има још и своју теж,ину, тврдоћу, боју и т. д. Овај сложени карактер јединака чини, те су јединке интересантније; он им даје велику драж тиме, што се у исто време више чула занимају и обрадују, те тако већа радост а са њом и већи интерос по-