Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРШ2 СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

348

Швабије. По том отиде и он сам тамо. Одмах је ноставио суд да суди свима онима, који су царско достојанствоночижавали н нрезиралнПренаднути од таког суда, ноложише му заклетву верности два кнеза (од Еапуе и Беневента). После тога цар је сматрао да је са свим задобио Италију, која је дотле стајала под врховном унравом грчких царева. Он је даље сматрао да је тиме римско царство ) т свој својој сјајности, сили и власти онет процветало. Он се надао да све ово у миру изврши. За то позва он свога сина Отона II у Рим и заповеди папи да га крунише за цара. По том запроси за њега ТеоФанију, пасторку грчког цара НићиФора. Са овом просидбом он се надао да као мираз добије пределе у доњој Италији. Али цар НићиФор уображавао је, да је он једини прави наследник ришског царства, а тако и целе Италије. Немачког краља сматрао је као разбојника и отимача тог достојанства. С тога он стави на муке Отонове посланике, не даде им ТеоФанију и тајно направи савез са Адалбертом. Отон је оружјем показао, да не може остати некажњен нико, који вређа немачко име, а најмање раздражени и покварени народ, као што су били Грци. На скоро по том НићиФора удаве у Цариграду. Његов наследник, Јован Цимискија, који је молио за мир, посла ТеоФанију, као супругу младога Отона у Италију, и Отон I задоби пределе које је тражио. Са великом свечаношћу свршена је свадба Отона II и ТеоФаније у Риму. За тим су . се и отац и син вратилн у Немачку, где су ировели Ускрс. Мали владаоци, вазали, похитали су са свију страна и донели богате ноклоне младенцима. Отон 1 био је врло задовољан. Он ј' видео да у Немачкој влада мир и слога — и да је његова држава. у Јеврони то, што и здраво срце за остале делове тела. После ускршњих празника Отон I отишао је у Мемлебен, где

му је отац умр'о. Тамо је нровео неко време и на скоро умр'о и сам у 61. години живота (973. године).

ЦАР ХЕНРИХ IV И ПАПА ГтЛИГОРИЈЕ VII, ХЕНРИХ IV (1077 но Хр.) 1. Хенрихова младост. Отац Хеириха IV. био је Хенрих III. Он је био снажан и разборит цар, али је само био горд и самовољан. Херцеге је постављао и збацивао по својој вољи. У то време у Италији су се њих тројица били прогласили за напе и сви су владали. Он уђе у Италију, збаци сву тројицу напа и нареди да се за напу избере један немачки епискон. На велику радост Франака, од чијег је племена био Хенрих, заповеди он да се његовом синчићу Хенриху, коме је било тек шест недеља, но^ожч заклетва верности. То је јога више озлоједило Саксонце, јер је и онако у њиној земљи била највећа стега. Млади принц Хенрих постао би велики и ваљан човек, да га је имао ко васнитати. Али тек што је њему било шест година, а Хенрих III умре. Рра®ови и Херцези немачки подигоше онет главу и беху весели, што су се опростили господарства силног цара. Мати младога цара Лгнеса била је добра жена и лепо је васпитавала Хенриха. Али она се није допадала силним кнежевима. Они нису трпели да им зановеда једна жена и најволели су да над Хенрихом узму сами власт, па да у његово име жаре и пале но својој вољи. Хано, Келнски архијепископ, смирен али властољубив човек, договори се са више светских и духовних поглавара, да царици одузму туторство пад њеним сином. На реци Рајни спреми он у част младога цара свечаност, на тамо позва и Агнесу са младим царем. Кад је царица у највеселијем друштву код стола разговарала, онда Хенриха одмамише у једну лепу лађу, коју је Хано нанравио и