Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУК

380

Извесна медодија може за тренутак да има јаког уплива на дух; она може бити у стању, да дух тренутно раздрага, освежи и утеши. Али би бидо иогрешно, ако бисмо хтели томе унливу приписати каку трајну моралну снагу. Управо ништа није тако нестално и нролазно, као оно узбуђење или оеећање. гато га музика у човеку произведе. Сем оне вредности, коју музика има као једно доста важно средство за радост и веселост у животу. ја јој никаки други уплив не бих могао признати у васпитању, и то како у моралном тако ни у интелектуалном погледу. Па бага ако би она и имала неког ешекта у моралној с®ери, опет у интелектуалном логледу то се нигде не може приметити. Као једно згодно средство за освежавање нри тегакоме раду, она заслужује сваку нохвалу. Исто тако врло јако утиче музика на осећања и у оним вежбањима, као гато су гимнасгичка и војничка вежбања. И у дечијим багатама такође је са свим на своме месту, што се музика употребљује као почетаге јутарњег рада. Али за време часова обичне наставе, као и за време сваког другог интелектуједног ипструмента нплик на свиралу, које чобаиин код свога стада сме употребити, а забрањује како Флауту тако и све сложеие инструменте са жицама. Он не одобрава жалосне, страсве и сувише лмиљате мелодије, и не трми никаке друге сем доријских и фригијских, које су за ваљане, одлуме и одважне духове подесне. Према овоме морао је и ритмус, а и покрети тела, одговарати. (6го1е. Р1а1о, III 196).

алног рада, музика само расејава, као што и сваки из свога искуства зна по оним музикннтима, који по улицама свирају. Прекомерност у музичком уживању исто је онако неповољна и гатетна за духовно образовање, као и свака друга претераност. Па ипак су по неки, који спадају међу ирве умне величине, били одати и срцем и душом музици. Дутер изгледа, да је био, тако рећи, сраетао у целом своме бићу са музиком. То су били л.уди, чиј је ђеније поглавито цочивао ва њиховим осећањима. Међу тим музичко одугаевљење Јеремије Бентама, помагало му је у његовом раду само у толико, у колико му је служило као једно средетво за уживање. Појезија је музика и јога негато много вигае. Њени су односи многобројнији и сложенији. У оним стадијама музике, док је она била још неразвијена и само као пратилац уз песму игала, најглавнији уплив долазио је од појезије. Појетски облик ритмус и метар — запамти се слугаањем и помаже ламћењу, те с тога је после тај облик пренет из праве нојетске с®ере на врло прозаичие предмете као помоћно средство.за памћење. Основна је материја појезије дражесно причање, које необично велику снагу представља у човечијем животу, и образује најраиији интелектуални надражај у васнитању. (Настдвиие се.)

РЕД КОЈИМ ИДУ НАУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ (Наставак)

Без сваке сумље, Матеметика је најпростија наука за чисто логичке операдије и најзгодније поље за чисто умна вежбања. С тога она по реду долази на нрво место међу наставним иредметима, као и у историјскоме реду међу остадим наукама. А ношто је она

у исто време и припрема за све остале друге науке, то она и мора доћи на прво место. Своју пак материју, нрема природи њеној, имала би да распореди овако: да прво да појма појединим кодичинама и појединим обдицама, друго да их мери, и треће да их