Prosvetni glasnik

РКД КОЈИМ ИДУ НЛУКЕ И ВЕШТИНЕ ЈЕДВЛ ЗЛ ДРУГОМ

проучимо силе, које данас дејствују на њу и дејствоваде су у прошлици те је мењале. (ГеоФИЗика или Физикална Географија). Отуда ћемо видети, како се она у прошлиди мењала и постала ово што је. (Геогенија). А све то најиосле скупили би и изнели у једно, у извесном реду и свези узрочној, наука о постању и разврћу земљином (Геологија). Ово је више методички ред. Строго логички пак можда би био бољи: Геогенија, ГеограФија, ГеоФизика, па Геологија. То је земља посматрана у целокунности њеној. То је нросто живот њен и наука о њој, не гледајући на све појединости што се налазе и дешавају на њој. А да је она нужна осталим наукама, које говоре носле о појединостима, (и које ће нам одмах доћи на ред), и да им она мора претходити то ћемо одмах видети, и то је тако јасно, као што и живот њен, земљин, као део астрономске целинв! није могао да се проучи иезависно од ове целине и нре ње. И оио што ће даље доћи исто је тако део ове геолошке целине, без које он не може. Две су главне грапе, које нам се сада истичу почињући специјално изучаввање онога што је на земл>и. Једна је неоргаиска мртва, друга је оргарска жива природа. Без сваке сумње, да су објект и појаве оне нрве млого простраиије, него објекти и иојаве ове друге. Сем тога, сва материја оне живе природе састављепа је од ове мртве или иеорганске, и особине њене тамо иреносе се и овде. С тога би и изучавање прве групе свакојако дошло нре оне друге. Ону прву групу схвата Минералогија, ову другу Биологија. Минералогија има да проучи сва она неорганска тела на земљи, што их је нрирода направила из оних шесет и неколико елемената што их је Кемија до данас патпла (ако то пре тога није учинила Кемија, и Геологија. 1 ) Она има просто све да их изнађе и оиише онака, кака се данас налазе на земљи. (МинерограФија). За тим да поприча ') У носледње време Минерадогији је тако разнесепа, да јој, као науци, сем кристалограФије није остало ништа. И кад би ово грунисаве материје у изиосне облике узела која друга наука, на пример, Физика, Кемија, или који део Геологије, онда њој не би оста.10 иишта и ње би нестало. По томе, с неорганске материје и појава па њој прешло би се одмах иа живу материју и појаве у њој,

иостање њино, утицајем ватре (стињавањем, минерали, Мидералогија у ужем смислу), утицајем воде (таложењем, седиментерне стене, стратиграФија). Упознавшп се с њима. с њиним особинама, и изиесавши постанак њип и мене, оиа је свршила свој посао. Ту више ништа немамо. Из ње се само грана наука о рудама, која прелази вшне у нримену и практичку употребу њену. Међу тим Биологија нам тек износи огромно пространство научно. Све друге науке делови су њени; све се оие гранају из ње. Она схвата све оне силпе области научне, које се јављају на иољу човечијега, животињскога и биљнога живота. Све науке о животу телесном душевном њене су гране, и нема шире и у исто време иитересније и важније науке за човека, но што је она. У исто време ово су и најсложеније науке. И нрирода нам се нигде више, у свој својој разноврсности, шаренилу и тајнама не јавља, као овде. Није чудо дакле ако су појаве њене и од најстаријих времена привлачиле на себе пажњу људску, а најпосле дошле до релативно тачних принцина. Биологија се дели на Морфологију (бшћну и животињску). Али педагошким захтевима ће можда млого боље одговорити да је поделимо на Биологију биљну и Биологију жцвотињску, Ирва је простија од друге, јер нам се ту још духовни елеменат не јавља, те с тога је и лакша од прве, и предходи јој. Сем тога и материја и нојаве, које чине ону прву, ирелазе постунно и у ову другу. Ова је друга само виши ступањ оне нрве где се још примашује и психички елеменат, чега у оне нрве нема, или је за нас барем неприметан. По реду, којим би нрва нмала да пређе сву своју материју, те да до општих принципа биолошких дође, дошло би : прво, да опише све своје објекте, од пајвећих до пајмањих опаке каки су, ц с поља и изнутра. (Дескринтивна Ботаника, Систематика, Фитотомија). Друго, да проучи растење њино, од клице па до старости и смрти, са силама, које на то утичу. (Биљна Ембриологија н Физиологија). Треће, да извгди како су биљке растурене по земној иовршинз у простору (Фитогеографија) и у времену ,'Налеонтологија биљна). Да изложи с-ву измену