Prosvetni glasnik

418

ВАСИТАЊЕ

КАО НАУКА

Истина и младеж. се може навести, да тренутно покаже неко самопожртвовање, чнме она очевидно своју будућност компримитира, и не знајући тачно шта чини, али вбог тога се не може рачунати, да ће она бити у стању, да то својевољно учишено пожртвовање и савлађиваље себе, вргаи сваки дан и трајно, ако тиме не рачуна на каку награду, коју ће пре иди иосле добити. Па није лако ни самог човека само дотле навести, да он свакад нешто и даје, где гато год нрима. Осећања која се тичу диоциплине. Преглед, који смо сада добили о оним утисцима чевечијег духа, који се употребљују као мотиви, служи као нрипрема за посматрање дисциплине у настави. Учитељ налази, да му је за рад постигнућа своје гаколске цељи нужно, да све за то неподесне подстицаје уклања и угугаује, и да спорост младалачке природе савлађује. Да би се овоме захтеву нотцуно одговорило, употребљују се многа средства, која су удешена према опширном обиму осећања и душевних узбуђења, која човекову унутрагањост покрећу. За одржавање дисциплине у великим масама одраслих могу се употребити многа средства, на с тога је и питање о томе један предмет врло разноврсних покушаја. На ошпирној области моралнога надзора то нитање обухвата једну главну Функцију владавине, а то је угушивање преступа, коме је предмету у новије време велика пажња обраћена. Узевши у обзир сва објашњења и искуства, која су скупљена из различнтих области , где се морални надзор мора вршитн, ми ћемо тиме припомоћи, да се свака та област појединце боље осветли. У ранија времена, без сумње, царовао је на свима областима, породици, држави и школи, рспресивни ауторитет са свим наопачки ; а неунутним вршењем

надзора, постале су многе људске несреће сасвим по навици. Можда је у породици та несрећа највећи обим узела, па и нај судбоносније упливисала. Мало по мало, ми смо увидели различне заблуде, које су у различним државним усгановама, ка.о и у породици, биле срасле са ранијим методама дисциилине. Ми смо увидели, да је сасвим штетно и неупутно само страхом уиливисати, а нанарочито таким страхом, с којим су скончане сурове, тегаке и умножавајуће казне. Ми смо нагали, да се различитим паметним усгановама, којима се наклоност неупутном владању предупређује и савлаћује, могу отклонити поводи за преступе. Ми сматрамо као један велики проналазак у погледу кажњавања, гато је изнет процент, да је боља сигурност него строгосг, чему би требало додати још и начело сразмерности нрема иреступима. Исто тако ми смо мигаљења, да се добрим и упутним васпитањем или правцем могу у клици угушити све наклоности, које нереду и преступима воде и да не би требало дозволити никако искушење све дотле, докле год такав васпитни рад не буде у стању да довољно дејсгвује. Ми смо се навикли, да обраћамо више пажње на неговање пријатељстшх односа међу људима него што је то пре чињено, од чега се и намеравани резултат нојављује у томе, што је с®ера узајамних повреда скраћена и сужена. При посматрању дисцицлине у васпитању, ми имамо носла са односима једног учитеља нрема једној класи, са једним човеком или женском, која под извесним бројем ученика врши ауторитот, који је за успешан рад иотребан. Међу тим, неће бити узалудно, ако најпре обратимо нашу нажњу на начела, која у опште за ауторитет важе. Ауторитет, владања, власт није себе ради, већ је само једно средство. Па сем тога и само вршење тога јесте једино зло,