Prosvetni glasnik

512

С И Т К И Ц Е

више различитих ствари еравњујемо, па заиазимо оно, што је код њих једнако, и апетрахирамо њихове разлике. И то је напоменуто, да многи изрази означују више ситуацију ствари, него саме ствари. Такве су врсте израза за место, време и околноети. „Јуче", „сутра" нису никаки објекти ; „из куће или у кући" јесу еитуације. У разним облицима већ има извесна врста за посматрање света. Пити, пћп, плакати, донети, стајати, говорити —

све то постане детету само на тај начин разумљиво, што оно читаву конФигурацију или групу нојава посматра. Па онда, шта се може рећи за субјективна стања, која са свим рано са појавлма спољњега евета у евест долазе ? Елементарно стање бола и радости намећу се детињем искуству, и већ у нрвом добу живота постану материја за узајамно разумевање. (Наставпће се). — ■

С И Т Н И II, Е

Евреји у Русији. Године 1884 пописано је у Русији еврејско сановништво опих обдасти, у којима је Еврејима доиуштено насељавати се. Ових области има деветнаест и то : Миисе , Гордно, Ковно, Могллев, Пододија, Бесарабија, Водхинија, Видна, Витебск, Кијево, Херсон, Чернигов, Подтава, Екатеринослав, Таурија и Харков. У ових 19 области има свега 25,500.000 становника, а међу овима Евреја 3,930.639 дакле 11.5 нроцента од целога становништва. У Заиадиој Русији Евреја има највише а V Малој Русији најмање. У Минској области од целог становништва пети део Евреји су ; области: Гродно, Ковно, и Могилев имају готово једну четвртину јеврејског становништва. У Нододији има на деветнаест нроцената. У Бесарабији, Волхинији , Видни. Витебску и Кијеву ироцент Евреја износи 12—15. У Херсонској обдасти чине Евреји десети део свега становништва. Идући даље нрема истоку и југу насељеност Евреја бива све ређа. У Черниговској области износи процент Евреја 4.4; у Полтави и Екатеринославу 3.5 и 3.21 у Таурији 2.5 а напосдетку у Харковској обдасти само 0.4 процента. Међу варошким становништвом има много више Евреја него ли но селима. У областима које смо пре именовали, јесу 1(36 вароши; од ових у четири еврејско становништво износи нреко 80 процеита ; у 15 вароши има 70—80 нроцента Евреја, у 68, од 50—70, у 29 од 20—40 процента и т. д. Кијеву гма 11.000 Евреја, од којих је само 1800 занатлија, а остали занимају се лакшом радњом.

У варошицама Евреји су још и јаче застуиљени него ли у варошима. Једна трећина свију варошица има међу својим становништвом 60—90 проц. Евреја, и тај процент нп у једној варопш пије мањи од 30. По седима Евреја има мање. Од 162 среза у којимје Јеврејима дозвољено насељавати се, само у једном (каљевском) срезу област кијевска има 15.7 процента Евреја од целог становнишста ; у свпма другим срезовима Евреји су слабије настањени, Тако износи проценат Евреја. у 28 срезова ....... 5—10 ,106 , 1-5 ,27 „ мање од 1. Евреја има више у срезовима који су ближе главним местима обдижњим. Међу тим и ту има изузетка. Тако н. пр. у Волхинији, житомирски срез има мање Евреја него ли други срезови ове обдасти, и ако је у ономе главно обласпо место. У Кијевској области највише Евреја имају срезови : Калевски и берзичевски. Интересни су резултати нађени услед истраживања имовног стања Евреја у иогледу непокретних добара. Сви Евреји или су власници или пак закупци добара. Тек од 51 милиона десетина зиратни замаља Евреји држе 5.3 процента, и то 1.3 процента као вдасници и 4 процента као закупци. И ако су Евреји тек 1861 год. имали право куповати непокретно добро у оним областима где им је дозвољено насељавање, то су за тако кратко време опет уСпели да откупе н. нр. у Бесарабији двадесети део од свију спахијских добара а у Гродну чак и једну десетину целе површине ове области.

Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Симић