Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК гллпиог

дана по истеку." Саопштава им, да је „мишдеља а из искуства зна, да је овако поступање најбоље," и, најзад, уверава их, да је ,и успех доста задовољавајући," додајући уз то, »да би био још бољи, кад би деца! (ваљда-нека друга, ,а не она, која би ову књигу држада у руди), „имала при себи ручну оваку (81с) књижицу, ради прочитавања онога, што је причано." То је крај књиге, јер посде тога, осем датума и године, без одређеног места, где је дедо рађено, и потписа „нредавач једаи учитељ т—п," пичега више нема. У тих двадесет и четири предавања, једном додатку са три пододељка, и, сигурно, двема примедбама, писац је обухватио сву наставну грађу пз Науке Хришћанске за II. разред, која је „по пређашњем нрограму била одређена за II разред а сад пренета у IV." Но и ако је писац нашао за оправдано, да се „придржава" и „иређашњег програма" који је бачеп у архиву, те тако већ прииао историји школства у Србији, опет је некако срећним удесом пзашдо, те је у помепути број предавања и „Додатак" ушао готово сав иаставни материјад из садањег ирограма, само што је изостављено о крштењу Христовом придиком говора о Крстову дану, о водици и Јовану Претечп прпдиком предавања о Богојављењу, о Крсном Имену и његовом значењу, и изостављено је понављање о Божићу и Ускрсу посде свега свршеног, нгго се по садањем програму захтева. До душе, у замену изостављеног, писац је дао, као сурогат, о јевапђељу и ацостоду, које је ваљда по „пређашњем програму," а у садањем се то не тражи нигде. Распоред обрађеног наставног материјада, писац је узео оиај истн, који је обедежен у програму, који сад вдада, ма да ни он пије довољно с иедагошког гдедишта оправдан. У нрвоме нредавању писац, развијајућом методом, попавља оно, што је учено у I разреду. И то је добро учинио. Ноневаља му обдик понављања, и упутство, које је на крају тога предавања издожио, како ће наставник радити, ако примети да су деца поборавида опо, што су у I разреду учида. То никако не иодноси за „ручну ђачку књигу." Искључиву иак наставу за II разред почиње

•гек у другом нредавању. Ту почиње одмах модитвом ка Богородици, на сдовенском тексту; дакде првом па апстракцијом. Без икакве претходне припреме за ту молитву, но управо хватајући се час једног, час другог, и казујући деци, како је „у некодико часова све иовторио, што су морали учити у I разреду," додајући уз то, да „то, што су учили и прошли онома^ треба добро да запамте," опомињући их за тим, да су у II разреду старији, па зато треба више да се труде и уче како ће им причати о празницима, што их преко године нразнујемо, како „сваки добар хришћанин треба да зна, због чега се и зашто који празник празнује," писац на један пут, посде тако скрпљеног увода, папомиње деци, како ће да им „покаже још једну молитву; па да је науче као и ону" „Отче наш" па одмах за тим махинално чита „Богородице Дјево радујсја " и т. д. Ношто је тако очитао целу молитву, говорећи погрешно „пдот" место алод , и не објашњујући даље ништа, нити преиодећи исту на српски текст, нисац важност саме модитве пропраћа овим речима : „Ово једецо, та модитва, у којој ми хвалимо и сдавимо — свету — пресвету Богородицу, која је родида Исуса Христа, сина бозкијег- Снаситеља душа наших." А да би деца потпуно мехапнчки научила ову модитву, додаје: „Ја ћу вам ову модитву ево написати на табди, а ви је депо препишите и научите добро на памет," дајући тиме потпуног доказа, да је писцу овога дела, педагошка поступност и очигдедна јасноћа, на којима почива сувремена основна настава, права „кгга шсо§пка." Свршавајућн своје „II. предавање" нисац, као са пеком претњом, наиомиње деци : »То ћу вас идући пут питати и видићу оћете ди бити вредни научити," додајући у загради, једину у цедом овом „II. иредавању," јасну п пријатну реченицу: „Сад изиђите мало на одмор," осдобођавајући тиме децу песносне шаблонске укочености, која их је морида дуж цедог овог „II предавања. У даљим предавањима нисац говори о Бедикој Госпођи, о Мадој Госпођи, о Крстову дапу, Митрову дану, о Аранђелу Михаиду, о Баведењу, св. Николи, Богојављењу, Благовестима, Ђурђеву дану, Вазнесењу и Духовима,свршујући тиме сноја редовна „нре-