Prosvetni glasnik

602

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

при гатампању кваре, а много труда и трошка стаје док ее од дрвета изрежу. Тада он смисди да сдова прави од метала, олова, цинка или бакра. Али пре него што је то извршио он се из Штрасбурга пресели у Мајнц. Ту је направио уговор са једним богатим човеком из Мајнца, по имену Фаустом, и то тако, да он уреди једну штампару у Мајнцу, а Фауст да уложи новац за све. Добит се имада по пода делити. Гутенберг је морао плаћати шест од сто интереса, а Фауст је морао давати неку суму за подмпрење трошкова. Да је се поштени Гутенберг уортачио са каквим честитим човеком, он би од тога ортаклука имао лепу награду за све своје трудове, за сву борбу и пропаласке. Ади Фауст је био један нрепредењак, коме је новац и добит била најпреча, и који је у Гутенбергу видео човека, кога може добро опљачкати. Докле се Фаусг бринуо да заради новаца, дотле се Гутенберг старао да пронађе једну вештину, која ће цедом свету отворити врата од знања. И тако је он још у Мајнцу дошао на мисао, да место дрвених употреби метална сдова. При том је била и та нова добит, што су се ова сдова могла нравиднија, једнака и много мања него дрвена градити. То је био нов и велики напредак у чудноватој и красној вештини, која је свету од невероватне користи била. 2. Гутенберг је одмах настао да отштампа Библију. Нову вештину требало је дати најпре божјој речи. Ту се показивао један поболсан благодаран дух, који је богодани цроналазак хтео одмах у част божју носветити. Он је отпоче штамнати године 1452. а тек после три године била је готова. Али ово дедо коштадо је ужасно много, и з« дуго време Штампања дало је све-

доџбу о томе, да су справе у штампарији још врло несавршене, и да су штампари у новој вештини још врло невични. У ово време удружио се са Гутенбергом и Фаустом и Петар П1е®ер. Он је био врло способап човек. Нарочпто је умео да дотера и усаврши лепоту слова, јер је и сам веома лепо писао. Фауст је добро унознао способност ПГоФерову. Међу тнм јога из рапије је имао намеру, да се одвојн од Гутенберга и да корист од штампања за се придобије. Да би за себе могао задобити и Ше®ера, он му даде своју кћер за жену. Сад кад је Гутенберг после многих трудова и жртава и после многих размишљања дошао- до своје мете, сад је имао овај честити човек да издржи најжешћи удар. Фауст, један грабљив и иепоштен човек, захтевагае да му Гутенберг врати сав удожен капитал и да му плати интерес, који му је усмено обећао опростити. Гутенберг је бно добродушан, миран човек. Он се био одао науци и знању, а у светској трговини разумевао се врло мало. С тога је непоштени Фауст подигао парницу против сиротог Гутенберга, који није могао ништа платити. У тој парници Фауст је употребио сва лукавства и све лажи. Са својим богатством и својим угледом окренуо је он на жалост правду у своју корист, и тако са неправдом доби парницу. Пошто сиромах Гутенберг није могао ништа платити, онда је продани суд пресудио да Фаусту припадне цела гатампара. То је било у Новембру 1455. године. Ко би пао у такав положај, у какав је пао Гутенберг, тај би морао црћи. Све плодове његових трудова, све жеље и наде одузео му је на недостојан, сраман начин човек, кога је он без икакве зле намере и с пуно поверења упознао са својом вештином. Све је то било у почетку сурове зиме. Без крова, без хлеба, без новаца, без