Prosvetni glasnik
92
УИАПРЕЂЕН.А ИАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОДА
менуте животне радње, као: храњење, растење и плођење. Све пак друге ћелије, код којих се сва количина иротонлазме утрошила ма на којн начин, зову се мртве ћелије; јер су у РБИма уједно и све животне радње престале. Оне као таке нису више снособне за живот, у њима се неће внше догађати ннкаки ироцеси, — ни физички ни хемијски, у њима је још како Филтровање тако и диФузија постала немогућа. Накратко оне иити могу расти нити се ма војим начином множити, па с тога код виших биљака ништа и не доприносе растењу појединих органа или целе биљке. Ако су ове тако зване мртве ћелије изложене утицају атмосФерског кисеоника или воде, оне почињу да труле, распадају се и то онако исто као и сви други организми. Напротив ако су оне у заклону и још у вези са другим живим ћелијама, као у ткањима
731
виших биљака, онда могу дуго да трају и да биљци као целћни од свакојаке руке послуже. Тако оним дриенастим ћелијама у ткањима својим имају биљке да благодаре за своју чврстоћу. Оне још користе биљци н тиме, што су стособне за спрово!,ење супстапција. Друге као нлутне чувају опет биљку од скаковрсних и рђавих сиољних утицаја и т. д. Све биљне ћелнје, као самостални организми, живе својим сонственим животом, а више биљке, као сложени организми, живе опет укупнвм животом својих елементарних оргааизама из којих су састављеие. По потпуном престанку њихових животних сила, гаси се у једно и живот ових виших биљака. 5. Фебруара 1884 год. у Београду. р1вАН ЈЈ. у ^АМЊАНОВИЋ проФесор I ниже београдске гимназкје
УНАПРЕЂЕЊА НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У 1^РА*ЉЕВИМИ СРБИЈИ 1885. ГОДИИЕ.
(Свршетак)
Другу иовишицу с платом од 1300 динара
да је у свима областима већи проценат уна-
добило је
нређених учитељица него
ли учитеља.
УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА
НАСТАВНИКА
Трећу иовишицу с платом од 1550 динара
У ОБЛАСТИ
С В
Е
Г А
добило је
Шумадији
25
10
35
УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА НАСТАВНИКА
Источних округа
17
14
31
У ОБЛАСТИ С
В
Е
Г А
Западних округа
0
2
8'
Шумадији
27
2
29
Јужних округа
12
4
16
Источних округа
16
2
18
Нових крајева
6
4
10
Западних округа
11
2
13
вароши Београда
2
5
7
Јужних. округа
11
1
12
У ОБЛАСТИ :
У п
Р 0 ц
Е Н Т У
Нових крајева
4
1
5
Шумадији
34-25
50-00
37-63
вароши Београдаа
4
1
5
Источних округа
34-69
45-16
38-75
У ОБЛАСТИ :
У п
Р 0 Ц Е
Н Т У
Западних округа
14-29
20-00
15-38
Шумадији
36-99
1000
31-18
Јужних округа
38-71
66-67
43-24
Источних округа
32-65
6-45
22 50
Нових крајева
зо-оо
зз-зз
31-25
Западних округа
26-19
20-00
25-00
вароши Београда
14-28
29-41
22-5^
Јужних округа
35-48
16-67
32-43
Код ове категорије налазимо иајмањи про-
Нових крајева
20 00
8-33
15-63
ценат у области Западних
округа и
у вароши
вароши Београда
28-57
5-88
16-13
Београду; код остале четири области раз-
У ову категорију унапређено је
највише
лика није тако велика. Интересно је било то,
насгавника из области Јужних окру!
а и Шу-